Русија и још неке источнословенске земље 22. фебруара славе завршетак недеље Масленице, која претходи највећем посту код православних хришћана. Ово је поглед на порекло и традицију те веселе и разигране седмице.
Масленица, позната још и као недеља палачинки, традиционални је словенски фестивал који вуче корене из старих паганских обичаја. Прославом Масленице, народ испраћа зиму и дочекује пролеће.
Палачинке су главни симбол Масленице. Захваљујући њиховом облику и боји, оне подсећају на сунце. Масленица се сматра буђењем живота након дугог зимског сна.
Током Великог поста верници се духовно прочишћавају пре Ускрса, па је Масленица последња прилика за уживање у млечним производима и мрсној храни.
Док траје Масленица, рођаци једни другима долазе у посету носећи домаће палачинке са најразличитијим преливима: кавијаром, џемом, сиром и слично.
Првог дана празника, деца праве страшило од сламе — Масленицу, облаче га и возе по улицама.
За сваки дан недеље Масленице везани су специфични обичаји. Људи одају пошту својим умрлима, посећују претке, момци траже младе, а девојке будуће мужеве, зетови посећују тазбину и обрнуто.
Изузетно су популарне активности на отвореном: граде се и освајају утврђења од снега, људи се санкају и љуљају, грудвају и боре песницама, плешу...
У недељу се на огромној ломачи спаљује страшило од сламе - Масленица. Палачинке (ако их преостане) бацају се у пламен како би окупљени посматрали стару традицију ђубрења усева.
Истовремено, последњи дан Масленице је и Недеља опраштања. Верници једни од других траже опрост и праштају. Традиционални одговор је: "Бог ће ти опростити, па ћу и ја". На тај начин, у Велики пост улазе прочићени од грехова.
Учесници традиционалног програма на фестивалу Масленице на подручју Музеја дрвене архитектуре у Суздалу.
Учесници традиционалног програма на фестивалу Масленице на подручју Музеја дрвене архитектуре у Суздалу посматрају борбу гусака.
