У препуном Чаиру у Нишу, Црвена звезда савладала је Мегу Лекс резултатом 80:74 и поново освојила трофеј Купа Радивоја Кораћа! У сјајној атмосфери, публика је имала прилику да ужива у свему ономе што кошарка може да пружи. Од велике борбе, пожртвованости на обе стране, шутерски расположених појединаца, до сјајних асистениција и неизвесности до самог краја.
У репризи прошлогодишњег финала, боље су се снашли играчи Дејана Радоњића. Иако је еуфорија после победе над „вечитим ривалом“ могла да их удаљи од трофеја, показали су да су зрела екипа. Сви до једнога, од тренара до капитана Митровића, истицали су како су у Ниш дошли не да победе Партизан, већ да освоје „Жућкову левицу“. У томе су успели, у једној заиста одличној, правој такмичарској утакмици. Лако је могло да се деси да трофеј промени власника.
Старт утакмице обележила је нервозна игра, на обе стране. Звездина одбрана није била на препознатљивом нивоу, што је Мега искористила и добила прву чевтрину са 21:16. Већ у наставку смо гледали много бољу кошарку. Играчи Дејана Милојевића су први погађали у другој четвртини и дошли на 9 разлике. Тада се разиграо Маркус Вилијамс. Заређао је са својим препознатљивим асистенцијама, од којих је једна, преко рамена за Цирбеса, подигла целу халу на ноге. У тим тренуцима, Вилијамс је био одличан и у дефанзивним задацима. Дефинитивно, играч који је најавио да се Звезда неће одрећи трофеја. Мега је за то време погађала тројке. И тиме чувала своју предност до полувремена. Да она не буде двоцифрена, побринуо се разиграни Вилијмас и погођеним шутем за три поена одвео је саиграче на мирнији одмор. На семафору је стајало 42-35 за Мегу Лекс.
На полувремену је била организована додела специјалних признања града Ниша. Добили су их селектор репрезентације Србије, Александар Саша Ђорђевић, као и председник и потпредседник КСС Драган Ђилас и Дејан Томашевић.
Специјална признања легендарном Бори Станковићу, као и Ђорђу Кораћу, рођеном брату Радивоја Кораћа, предао је Кошаркашки клуб Константин, учесник завршног турнира у Нишу.
Почетком другог полувремена Звезда преко свог трија Вилијамс, Калинић, Митровић полако сустиже предност противника. На другој страни одличан је млади Миљеновић. У тим тренуцима смо гледали отворену борбу, играло се кош за кош. После изједначења на 54:54, Звезда прави мини-серију за 59-54. На крају се ипак улази у последњу четвртину са потуно подједнаким шансама за победу. Резултат је 59:57.
Последња четвртина је одмах донела изјендачење и показала да ћемо гледати борбу за сваку лопту, до самог краја. Уследила је серија тројки, на обе стране. Прецизни су били Калинић и Јовић за Звезду, а Миљеновић и Немања Крстић за Мегу Лекс. До самог краја екипе су се смењивале у вођству, док Калинић није тројком донео предност 75:72. После тога је дошло до грешака код обе екипе. Лопта није хтела у кош и тај резултат је дуго био на снази. Ствар у своје руке узима Миљеновић и прекида серију промашаја уз кош и фаул. То су били моменту у којима се све одлучивало. Млади плеј је промашио додатно слободно бацање, Мусли успео да се докопа лопте коју прослеђује до Загорца, који на жалост навијача Меге, промашује за три поена и ново вођство. У следећем нападу преко Николе Калинића и његових сигурних слободних бацања, Црвена Звезда долази до сигурнијег вођства. Управо је Калинић био маестралан у одбрани у тим моментима. Није дозволио отворен шут за три поена, који би дали нову шансу Меги за преокрет, а такође је опет био сигуран са линије слободних бацања. Да остави још јачи утисак, Никола се потрудио одличном блокадом у последњем нападу Меге. Тад је славље у табору новог-старог првака Купа могло да почне. Чекао се само крајњи резултат.
Публика је уз песму поздрављала своје јунаке. Све је протекло у спортској атмосфери без иједног инцидента ни на трибинама, ни на терену. Да је све било на високом нивоу, најбоље илуструје слика, загрљених Миљеновића и Митровића, приликом уручивања награде за најефикаснијег играча утакмице. Обојица су постигли по 21 поен. Капитен Звезде је и МВП меча са индексом успешности 29.
После утакмице, Дејан Радоњић не дозвољава еуфорију: „Одбранили смо трофеј, а неки су хтели да умање његов значај, међутим, увек је био битан и биће, а ми смо са ове три победе на финалном турниру испунили циљ. Утакмица против Партизана нас је потрошила и апсолутно је ненормално било очекивати да само после 16 сати будемо спремни за финале, зато ме чуди што се ова утакмица играла у 17 часова“.
Рекао је и да у првом полувремну није био задовољан залагањем и концентрацијом своје екипе, али да су у другом делу ствари дошле на своје место, да су се поправили су свим сегменитма игре, а нарочито у одбрани.
Како каже, времена за славље нема, јер их већ у среду очекује пут у Мадрид на мегдан „краљевском клубу“ у Евролиги. Није пропустио прилику ни да похвали издање одличног Ненада Миљеновића. „Показао је потенцијал који се чека годинама, није ме изненадила његова игра, добро се познајемо, јер се често састајемо са Мегом“, завршио је Радоњић.
Са друга стране, тренер Мега Лекса Дејан Милојевић није незадовљан и поред пораза своје екипе. Један детаљ је окарактерисао као пресудни у мечу:
„Веровао сам да нисмо без шанси и то се показало тачним. Показали смо да имамо храбрости за велике утакмице. Нисмо имали среће као и прошле године, тројка Загорца за победу је изашла, контролисали смо утакмицу, али шта да се ради, покушаћемо да кроз домаћу лиги обезбедимо пласман у АБА лигу и следеће године“, поручио је Милојевић.
За крај можемо да закључимо да смо гледали један квалитетан турнир, да су хала Чаир и град Ниш били добри домаћини и да кошарка има своју публику широм наше земље. Надамо се да ће нишка публика имати више прилике да ужива у оваквим кошаркашким представама. Посетом и фер навијањем то свакако заслужује.
