Томановић је у Специјалном суду захтевао и да сведочи бивши министар привреде Саша Радуловић, за кога тврди да је помогао да се напише оптужница.
Он је казао да је Радуловић то радио пре него што је постао министар и затражио да суд набави уговор Тужилаштва и Радуловића о његовом ангажовању и да установи ко му је платио за рад.
Бранилац Мирослава Мишковића је затражио је и да се одбије предлог оптужбе да се као доказ прихвате налази вештака тужилаштва о путарским предузећима.
Уколико суд то не учини, Томановић је најавио да ће одбрана као сведока предложити бившег инспектора за девизне трансакције Павла Зељића, за кога је рекао да се детаљно упознао са предметом и установио да није било незаконитих радњи.
"Ниједна радња коју је описао тужилац, није противправна. Нема кривичног дела ако радња не садржи противправност, и то је централна ствар и највећи проблем рада тужилаштва од почетка", рекао је Томановић.
Мишковићев адвокат је казао да је његов клијент, по наводима тужилаштва, престао да буде власник у путарским предузећима 2005. године, а његов син Марко 1. октобра 2008. године, а да се терете за штету насталу у тим фирмама три-четири године касније.
Како је истакао, Мишковић је оптужен да је зајмом путарским предузећима стекао противправну корист од 217.000 евра, а не "милионе који се спомињу у медијима".
Томановић је додао да оптужница терети Марка Мишковића за то што је купио акције по једној цени, а продао по другој, остварио профит и "ништа више".
Према његовим речима, свака радња његових брањеника је описана у оптужници сасвим у складу са законима, Уставом и међународним конвенцијама.
Он је рекао да се Мирославу Мишковићу крши право на претпоставку невиности и да ће се због тога жалити Уставном суду Србије.
Мишковић је заједно са власником Нибенс групе Милом Ђурашковићем и другима оптужен за злоупотребе у предузећу за производњу мазива ФАМ из Крушевца, путарским фирмама и утају пореза.