Трговинско-економска сарадња између Русије и свих земаља бивше Југославије развија се динамично и врло успешно, чему доприносе и традиционално добри економски односи из прошлости, оцењује у интервјуу за радио Спутњик Србија председник руске Привредне коморе Сергеј Катирин.
Економске форуме, на којима учествују земље које су биле део СФРЈ, традиционално посећује велики број учесника и делегација на високом нивоу. Отварању руско-српског форума присуствовао је председник Томислав Николић, а на форум на којем је учествовала Босна и Херцеговина, министар иностраних послова Златко Лагумџија. Делегацију је на завршеном руско-хрватском форуму предводио министар економије Иван Врдољак.
Одакле оволико интересовање?
„Имали смо увек врло добре односе са Југославијом. И мада се на овој територији формирало неколико држава, очувало се, ако се може тако рећи, генетско сећање на то како је била популарна југословенска роба у СССР. И свих тих година, са свим републикама бивше Југославије полазило нам је за руком да одржимо врло пристојан ниво трговинско-економских односа. Успели смо да сачувамо сва претходна достигнућа, а по неким параметрима да их превазиђемо“.
Словенија и Хрватска су већ ступиле у ЕУ и придружиле се антируским санкцијама. Није се суздржала ни Црна Гора, која чека у реду за пријем. Може ли се на примеру Хрватске говорити о томе колико су санкције утицале на динамику трговинско-економских односа?
„За разлику од других земаља ЕУ, са Хрватском се сарадња развија повољно. Робна размена за 2014. годину код нас је скочила за више од 12 одсто. Притом, наш извоз је скочио за једно 17 одсто, а увоз за девет одсто. Надам се да ће овај састанак дати нови подстицај, зато што је врло много бизнисмена и са руске и са хрватске стране, и интересовање је врло велико, веће него што смо очекивали. Хрватски министар је рекао да су они, када су утврдили колико ће бити заинтересованих, били су приморани да наруче већи авион“.
А ако се упореди колико активно земље бивише Југославије сарађују са Русијом, ко је лидер међу њима?
„Мени се чини да су сви отприлике на истом нивоу. Сви се труде да активно подржавају односе. Пре свега зато што користе наше енергенте и у том смислу контактирају са Русијом. Уз то, понављам, генетско сећање је остало не само код руских грађана, већ и код наших југословенских партнера. Јер, са нама су сарађивале све републике СФРЈ — радиле су у разним сегментима. И сада се Црна Гора, на пример, специјализује за туризам, Хрватска за производњу. А са Србијом имамо велико искуство узајамно корисне трговинско-економске сарадње у енергетици, у развоју саобраћајне инфраструктуре, у металургији, банкарству. Има основа да се надамо развоју широке сарадње у високотехнолошким гранама економије. Тренутно се успешно развија руско-српска трговина; између осталог прехрамбени производи из Србије све су приметнији на полицама руских продавница“.
