Високософицтицирани ракетни систем „Алас“, за чију су производњу Србија и Уједињени Арапски Емирати пре две године потписали споразум, за неколико месеци улази у завршну фазу испитивања, а на његовој производњи ради више домаћих фирми, међу којима главну улогу имају „Крушик“, „Телеоптик“ и „Утва“, док цео посао иде преко „Југоимпорт СДПР-а“.
Министар одбране Братислав Гашић имао је у Абу Дабију више билатералних састанака са министрима одбране Италије, Индонезије, Пакистана и Ирака.
„Велико ми је задовољство да сам данас на једном од најпрестижнијих Међународних сајмова војне опреме и наоружања, где српска наменска индустрија има тако запажену улогу. Очекујемо и вечерас састанак са домаћинима, јер оно што нас са УАЕ веже јесу заједнички пројекти“, рекао је Гашић.
Државна компанија Емирата за равој наоружања до сада је уплатила 33 милиона долара, док ће у наредним годинама уложити још 220 милиона у развој овог система.
Ракетни систем АЛАС (Advanced Light Attack System) представља најамбициознији развојни пројекат српске војне индустрије у техничко-технолошком смислу.
То је противоклопни вишенаменски ракетни систем великог домета са принципом вођења без непосредног визуелног контакта са циљем. Идеја је проистекла из дугогодишњег искуства у пројектовању ваздухопловних и ракетних система, а прати и тренд у области беспилотних система различитих намена.
Намењен је за дејство по циљевима, као што су тенкови, борбена возила пешадије, пољска утврђења, командна места, инфраструктурни објекти, бродови на мору и приобаљу, индустријски објекти, нисколетећи хеликоптери и др.
Међутим, оно што га издваја јесте изузетан ниво прецизности, остварен захваљујући уградњи ТВ или инфрацрвене главе за самонавођење, која ракету АЛАС претвара у неку врсту „ракетног снајпера“.
Вођење је комбиновано — на средњем делу путање вођење се остварује помоћу инерцијалне платформе која ракету води у очекивану зону у којој се налази циљ (прорачунату на основу података добијених од извиђачких платформи), а након доласка у зону циља, примарни сензор постаје глава за самонавођење и шаље слику циља до командног места посредством оптичког кабла, који се одмотава до задњег дела ракете, а пропусна моћ оптичког кабла је 200 Мбит/с.
Слика се преноси до командног места, где се након одговарајуће обраде приказује на специјализованим приказивачима, омогућавајући тако операторима да изаберу оптималну ударну тачку, или да ракету преусмере на други циљ, односно самоуништење, уколико тактичка ситуација то налаже.
Оптички кабл се користи и за пренос команди на ракету. Ово решење нуди предности — оператор се стално налази „у петљи“ вођења, односно о нападу на циљ или одустајању од напада одлучује човек, а не машина. На овај начин смањује се опасност страдања цивила.
Велика предност овог ракетног система је што он није везан за једну врсту платформе. Могуће га је лансирати са бродова, различитих врста гусеничних и точкастих платформи, али и са стационарних лансера па чак и хеликоптера.
Максимални домет јој је 25 километара, са могућношћу даљег повећања до 60 километара.
Међутим, војни аналитичар Александар Радић за Спутњик каже да систем „Алас“ још увек треба узимати са резервом и да српска наменска индустрија треба да се оријентише на своје традиционалне производе — муницију и лако наоружање.
