Европски парламент треба да у марту гласа о тој резолуцији, преноси агенција Бета.
Предлог резолуције је усвојен са 50 гласова "за", четири "против" и два уздржана гласа, а у предложеним амандманима нису усвојени захтеви хрватских посланика да се српском тужилаштву оспори право да истражује и подиже оптужнице за злочине на подручју бивше Југославије.
Прихваћени су амандмани хрватских и још неколицине других посланика којима се од власти Србије тражи да уложе веће напоре за расветљавање судбине несталих у ратним сукобима 1990-их година.
Захтев хрватских посланика да Србија измени закон који омогућава истрагу злочина у региону, као и да изручи Хрватској и у надлежност хрватског судства пренесе поступак против хрватског држављанина Вељка Марића, коме се за злочине суди у Београду, јуче у расправи у СПО ЕП није добио подршку посланика.
Тај захтев оспорио је и званичник Европске комисије Сајмон Морђу који је предочио да би то значило мењање услова за преговоре Србије о пријему у ЕУ.
У предлогу резолуције ЕП се наводи да је темељито спровођење "правне тековине" ЕУ, европских закона и политика за Србију и даље кључни показатељ успешности процеса европске интеграције.
У овом документу се истиче да поглавље 23 о правосуђу и темељним правима, као и поглавље 24 — правда, слобода и безбедност треба отворити у раној фази преговора о чланству ЕУ и Србије.
Такође се подстичу Београд и Приштина да наставе дијалог и примену постигнутих договора и подвлачи да је оквиром за преговоре о чланству Србија-ЕУ "утврђено да се упоредо с општим напретком преговора мора остваривати помак у нормализацији односа с Косовом у складу с поглављем 35".
Поглавље 35 треба отворити на почетку преговора, наводи се у нацрту резолуције ЕП.
Европосланици позивају Србију и да усклади спољну и безбедносну политику с политиком ЕУ, укључујући политику према Русији.
У документу се изражава "жаљење што Србија, када је то од ње било затражено, није ускладила своје одлуке с одлукама Савета министара ЕУ којима се уводе рестриктивне мере против Русије".
Према усвојеном предлогу резолуције ЕП, реформа правосуђа мора се довршити како би се зајамчила потпуна независност и непристраност судија и тужилаца, а за то је потребна и допуна устава.
Парламентарци ЕУ поздрављају "снажан политички подстрек" који се у Србији даје битки против корупције и примени препорука Групе држава за сузбијање корупције (ГРЕЦО).
Уз навођење да је покренуто неколико истрага о корупцији на високојравни, примећује се да "треба поспешити и потпуно применити правни оквир за борбу против корупције".
Такође се упозорава да су случајеви "одавања информација медијима о истрагама у току, чиме се крши претпоставка невиности, озбиљан разлог за забринутост и требало би их истражити и покренути судски поступак у складу са законом".
Европски парламент "похваљује рад независних регулаторних тела и њихов допринос побољшању правног оквира и већем ступњу одговорности државних институција", уз напомену да се "препоруке независних регулаторних тела морају следити, а њихова независност поштовати".
Такође поздрављају и траже спровођење усвојених закона о јавном информисању и медијима, закона о електронским медијима и закона о јавним радиодифузионим услугама и позива на њихово спровођење.
Посланици ЕУ наводе да су "забринути због претњи новинарима… и све горих услова за потпуно остваривање слободе изражавања у Србијии наглашавају потребе потпуне транспарентности медијског власништва".
По документу Европског парламента, "поплаве у Србији у мају 2014. су озбиљно погодиле становништво и неповољно утицале на привреду", али је властима Србије упућен "подстрек да спроведу структурне привредне реформе како би се побољшао амбијент за инвестиције, смањио високи степен незапослености и сиромаштва, као и да се спроведе консолидација буджета".
"За поспешење услова пословања су нужне планиране структурне реформе, уз јачање правног устројсва и равноправне примене закона", а "хитно треба укинути административне препрека за пословање и брзо спровести реструктурацију јавних подузећа", наводи се у усвојеном предлогу.
Европски парламент напомиње да је "правна несигурност присутна у приватном сектору и после усвојених законских измена" и отуд "поново изражава забринутост због одредби новог члана 234. о злоупотреби положаја и овлашћења који се и даље могу произвољно тумачити".
У резолицији се додаје да Србија треба да усагласи законодавсто с правном тековином Уније како би што брже спровела раздвајање и реструктурацију јавног предузећа за гас.
Европски парламент такође "цени конструктиван приступ српске владе уодносима са суседним земљама јер је тиме омогућен знатан напредак уостваривању и регионалне срадње и ближих односа с ЕУ".
