Награду за најбољи сценарио добио је Срђан Кољевић за филм „Бранио сам Младу Босну”, који је он и режирао. За улогу у том филму награду за главну мушку улогу је добио Никола Ракочевић.
За најбољи документарно-играни филм признање је добио „Love Hunter, приче из њујоршког таксија" браће Бала.
Из екипе филма „Монтевидео, видимо се", у режији Драгана Бјелогрлића, награђено је троје аутора — Горан Воларевић за фотографију, Мањифико за филмску музику и Драгица Лаушевић за костиим.
За монтажу је награђен Филип Дедић, а за сценографију Иван Денић, обојица за рад на филму „Мамула", у режији Милана Тодоровића.
Најбољи страни филм приказан у биоскопима у Србији био је руски „Левијатан", у дистрибуцији „Мегакома". Специјална признања за животно дело припала су, постхумно, филмским критичарима и теоретичарима Северину Франићу и Милану Митићу.
Традиционалне награде Националне секције Међународне федерације филмских критичара Фипресци Србија проглашене су и уручене у сали „Динко Туцаковић" у Музеју кинотеке. Једина стручна годишња филмска награда у Србији додељује се од 1993. године на основу гласова наших филмских критичара и новинара, у 12 категорија.
Током 2014. године премијерно је приказано 13 дугометражних играних филмова српске продукције. Сајт Филмског центра Србије објавио је листу по абецедном реду наслова.
То су „Атомски здесна" Срђана Драгојевића, „Бранио сам Младу Босну" Срђана Кољевића, „Чудна шума” Саболча Толнаија, „Кад љубав закасни" Ивана Стефановића, „Мали Будо" Данила Бећковића, „Мамула" Милана Тодоровића, „Монтевидео, видимо се" Драгана Бјелогрлића, „Непослушни" Мине Ђукић, „Пети лептир" Милорада Милинковића, „Споменик Мајклу Џексону" Дарка Лунгулова, „Топ је био врео" Слободана Скерлића, „Травелатор" Душана Милића и „Варвари" Ивана Икића.
Председник Фипресци Србија Борислав Анђелић подсетио је да се ова награда додељује већ више од 20 година, по угледу на сличне националне секције Фипресција у свету.
„До сада смо били успешни и ово је једна од ретких филмских награда у Србији која је задржала континуитет, јер су се многе друге, из различитих разлога, угасиле. И у свету и код нас је ситуација за критику, поготово у штампаним издањима, све тежа. Медији су у кризи, а са ширењем интернета јављају се разни блогери. Они су конкуренција професионалним критичарима, али и могући нови извор писане речи о филмској уметности", рекао је Анђелић.
