Зато се „мањинама, а посебно ромској, мора пружити већа циљана помоћ”, указала је Комисија у петом извештају о деловању режима путовања држављана пет земаља западног Балкана у Европску унију без виза, преноси Бета.
Комисија наводи да у укупном броју тражилаца азила у шенгенским земљама и целој Унији, држављани Србије чине 42 одсто.
Потом су, са по 21 одсто држављани Македоније и Албаније, са 14 одсто БиХ и са два одсто држављани Црне Горе који су неосновано затражили азил у ЕУ.
Највећи број захтева за азил — 75 одсто, поднет је у Немачкој.
Европска комисија ипак истиче „преданост очувања режима путовања држављана земаља западног Балкана без виза, јер је врло уочљива његова корист за јачање међуљудских контаката и пословних могућности”.
Пораст од 40 одсто броја тражилаца азила је веома забрињавајући, каже Комисија јер је 2013. године таквих захтева већ било 54.000.
„Зато су нужне додатне мере да би се очувала целовитост безвизног режима и ухватило се у коштац с могућим злоупотребама система азила у ЕУ”, истиче се у извештају.
Утолико пре што је захтев за азил, указује Комисија, одобрен за само 3,7 одсто црногорских, 2,7 одсто српских и један одсто македонских држављана, док је азил добило 8,1 одсто Албанаца и 5,9 одсто држављана Босне и Херцеговине.
Европска комисија тражи да се ради спречавања злоупотребе безвизног режима и смањивања броја лажних азиланата, унутар ЕУ ојача сарадња и размена информација о управљању границама, миграцији, азилу и реадмисији, да се ојача надзор граница и предузму правосудне мере против лица која подстичу на злоупотребу.
Од земаља Европске уније Комисија тражи тешњу сарадњу с државама западног Балкана, да брже процењују основаност захтева за азил и да знатно смање могућност да лажни азиланти уживају финансијске или друге олакшице.
