Табаковићева је у Дневнику РТС-а рекла да је поверење ММФ-а и инвеститора у мере које Влада Србије спроводи веома значајно.
Истакла је да су инвеститори и раније имали поверење у мере Владе Србије, што доказује аукција која је пре десет дана спроведена у Влади, на којој је владало велико интересовање за динарске хартије од вредности.
„То је довољан доказ да су инвеститори показали поверење“, навела је гувернерка.
Јоргованка Табаковић очекује да се позитиван тренд стабилности динара настави. Како каже, ако не буде непредвиђених шокова, очекује да добробит осете сви.
Говорећи о аранжману са ММФ-ом, рекла је да је реч о резервисаном износу за случај да Србија има платно-билансних проблема.
„Али, с озбиром на трендове у Влади и озбиљност да се све мере спроведу, то је добра гаранција да ће та средства остати само резерва“, истакла је гувернерка и навела да су резерве Народне банке стабилне.
Када је реч о кредитима у швајцарским францима, гувернерка је рекла да су растом франка били затечени сви који озбиљно прате дешавања на финансијским тржиштима.
Како је рекла, у децембру је усвојен закон којим је омогућено да се кредити узети пре 2011. године отплаћују по курсу по којем је кредит одобрен, и то не само за швајцарски франак него и за евро.
„Банке више неће моћи да кредит одобре по једном типу курса, на пример куповном, а наплате по продајном“, рекла је гувернерка и објаснила да су некад разлике између типова курса велике. Навела је да ће закон ступити на снагу 27. марта.
Гувернерка Народне банке истиче да је прекјучерашња одлука о донетим решењима за кредите у „швајцарцима“ обавезујућа.
„Зарад свих због којих радимо ово, банака, грађана, Народне банке, позивамо 'Ефективу' да са 20 представника различитих типова кредита дође у НБС и да направимо симулацију моделa“, наглашава Табаковићева.
Када је реч о износу просечних плата у Србији за јануар, којe су ниже него у децембру прошле године, гувернерка Народне банке објашњава да је она у прилици да коментарише оно што је основни посао Народне банке – обезбеђивање стабилности и ниске инфлације.
„Од 44 земље из Европе, само 13 њих је има високу инфлацију. Србија спада у групу од 31 земље – оних које имају дефлацију. Боље је разговарати о позитивним ефектима, а не само критиковати“, закључује Табаковићева.
