Претња пиштољем играчу Новог Пазара Жарку Удовичићу само је последња у низу ружних и опасних слика које стижу са и око српских стадиона.
Хулигани, који никако не могу бити названи навијачима, упали су у понедељак пре тренинга у свлачионицу и, под наводном сумњом да је продао утакмицу, напали фудбалера. Полиција је саопштила да је извршила увиђај, направила записник и предала га тужиоцу.
Потпредседник Владе Србије Расим Љајић, који је иначе из Новог Пазара, поручује да би, ако се понови нешто слично, клуб требало да престане да постоји. Управа ФК Нови Пазар оградила се од оваквих поступака и навела како је недопустиво да се овакве ствари дешавају. „Управа је на хитном заседању донела једногласни закључак о великим пропустима организације клуба и донела низ мера како би побољшала организацију и функционисање, чиме се овакве ствари не би дешавале у будућности“, саопштили су из овог клуба.
Према Драгану Коковићу, социологу спорта, овај случај је доказ како се конфронтације из друштва преносе на стадионе и спорт.
„То је резултат фрустрација које могу бити егзистенцијалне, али и показатељ дезорганизације друштва. Хулигани, осим медијске сфере, успевају да се „пробију“ и до свлачионице. То је најбољи доказ да је фудбал дошао до дна. А што је још горе и нада је на дну“, констатује Коковић за Спутњик.
Криминолог Златко Николић каже да је случај из Новог Пазара бизаран због употребе пиштоља, али да, осим тога, ништа није изненађујуће.
„Ништа ово није другачије од познатих случајева пребијања фудбалера, разбијања њихових аутомобила или претњи тренерима. То је опште стање српског фудбала којим из сенке владају моћници, прљав новац и интереси“, каже за Спутњик криминолог Златко Николић.
Професор Коковић критикује клубове да недовољно раде са својим навијачима и упозорава да се коначно мора кренути у решавање проблема.
„Фудбал се никако не сме посматрати под стакленим звоном. Он је део друштва“, додаје Драган Коковић.
Према криминологу Николићу, стиче се утисак како сам фудбал као такав није важан.
„Групе за утицај, које називамо хулиганима, заправо су приватне паравојске“, оштар је Николић.
Он подвлачи да нико из управе Новог Пазара није кажњен, а они су, према њему, у овом случају сукривци.
„Решење је примена санкција према законима који постоје и решавање случајева хулиганизма експресно, а не после две године, док се они у међувремену шепуре на стадионима. Такође, решење је и приватизација у спорту, јер би тада кривично одговарали и власници клубова“, закључује Николић.
Осим овог, у свежем сећању су и случајеви да су играчи Црвене Звезде приморавани да скидају дресове, да су им аутомобили разбијени, а у њих стављени шампони, након што су се жалили како им клуб не обезбеђује ни минималне услове за тренинг.
У Србији постоје закони на основу којих би овакви случајеви могли да буду санкционисани, али се они или недовољно примењују или су процеси сувише дуги. И онда стално чујемо „срамота“ или „недопустиво“, кад се деси неки случај сличан овој претњи из Новог Пазара. Али ефикасног решења (још) нема.
