Нови уметнички тим који је организовао 43. ФЕСТ направио је мини-револуцију, претворивши га у такмичарски фестивал. Уметнички директор фестивала Југослав Пантелић и селектор Младен Ђорђевић, вође су револуције.
Колико ће такмичарски карактер ФЕСТ-а допринети афирмацији домаћег филма и да ли постоји могућност да се нешто промени на пољу дистрибуције српског филма који јако кратко живи у биоскопима?
„Сваки филм приказан на фестивалу, посебно ако освоји неку од награда, може да донесе много тога доброг. Филм који у било којој категорији добије неку од награда на ФЕСТ-у сигурно ће имати много лакши пролаз код других селектора, који ће га уврстити у програм свог фестивала. Тако је било и увек ће бити. Успех на фестивалима је гарант да ће филм доћи до већег броја гледалаца, не само на територији где се фестивал одржава, већ и у другим земљама. Не постоји већи афирматор филма од међународног фестивала, где ће га погледати критичари и новинари из других земаља. Велики број филмова на ФЕСТ-у није предвиђен за дистрибуцију у нашој земљи, па се надамо да ће успех неког филма сигурно обезбедити и његов откуп за редовну биоскопску дистрибуцију у Србији“.
Иако публика о томе углавном не размишља, о квалитету фестивала говори и састав жирија. Први такмичарски ФЕСТ оцењиваће најеминентнија имена из света седме уметности. Какав је састав међународног жирија који ће оцењивати српске филмове?
„Председник жирија је Миљенко Јерговић, писац из суседне Хрватске, ту су и Ана Марија Маринки, која је светску славу стекла главном ролом у филму за који је награђена Златном палмом — ’Четири месеца, три недеље и два дана‘, Кристијана Мунђуија. Ту су и наши редитељи Олег Новковић, Предраг Антонијевић и продуцент из Немачке Торстен Нојман. Састав је занимљив, као и домаћи филмови који ће се борити за награде за најбољу режију, сценарио, глумца, глумицу и деби“.
Награду „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности добиће један од највећих редитеља данашњице, Александар Сокуров. Да ли сте на идеју за ову награду дошли како би Сокурова довели у Београд, с обзиром да је ваш омиљени редитељ?
„Александар Сокуров је редитељ који има заслужени култни статус у овој средини, човек чији је сваки нови филм прави празник за заљубљенике у његов опус и квалитетан филм. Признајем, Сокуров јесте мој омиљени редитељ данашњице. Изузетно ми је задовољство и част што је он лауреат награде ’Београдски победник‘ за изузетан допринос филмској уметности. Такође ми је велико задовољство што ову награду, поред Сокурова, на 43. ФЕСТ-у прима и Милена Дравић, ’жена звана филм‘ на овим просторима и права дива српског, екс-југословенског и светског филма“.
Које ћемо још филмове аутора из Русије моћи да видимо на овогодишњем ФЕСТ-у?
„У оквиру главног програма могу најтоплије да препоручим филм који дефинитивно спада у ред оних по којима ће се ова сезона памтити — филм Јурија Бикова, ’Дурак‘ (Будала). На наше велико задовољство, пред публиком ФЕСТ-а је и филм ’Батаљон‘ Димитрија Мешијева. Биће приказан на затварању фестивала. Затим ту је и филм ’Беле ноћи поштара Алексеја Трјапицина‘, Андреја Кончаловског у програму Хоризонти. А већ првог дана фестивала, после свечаног отварања, у програму Форум биће приказан филм Алексеја Германа ’Тешко је бити Бог‘. Из руске кинематографије нам долази и филм ’Злато‘. Претпостављам да ће и он изазвати велико интересовање публике, пре свега због Сергеја Безрукова, који је велика звезда, не само у Русији“.
Александар Сокуров свакако ће бити највећа звезда фестивала. Најавили сте долазак Ричарда Драјфуса и Сергеја Безрукова, да ли можемо очекивати још неко изненађење?
„Наравно. И не само једно. Биће их неколико. Стижу нам веома атрактивни гости, али мораћете да се стрпите. Када почне фестивал, саопштићемо још нека имена изненађења. Можете очекивати изненађење и на свечаном затварању фестивала“.
Које филмове ће посетиоци ФЕСТ-а гледати премијерно, пре приказивања у земљама у којима су настали?
„Филм Андреаса Дрезена ’Док сањамо‘ биће приказан у Београду пре него у његовој Немачкој. Филм Дагура Карија ’Девичанске планине‘ ће прво бити приказан код нас, а касније на Исланду. У Берлину награђен за најбољу режију, филм Малгожате Шумовске ’Тело‘ биће приказан код нас пре него у Пољској, бићемо центар филмске уметности у овом тренутку“.
ФЕСТ доноси 90 премијера и 64 репризна приказивања филмова. Уметничког директора ФЕСТ-а, Југослава Пантелића, питали смо која три остварења на фестивалу препоручује као „филм који мора да се погледа".
„Незахвално је питати уметничког директора фестивала која три филма би препоручио, од њих стотинак, али покушаћу да одговорим за читаоце Спутњика. Желим да се то што ћу рећи прихвати врло условно. Не треба пропустити филм ’Сeн Лоран‘, Бертрана Бонела, који отвара фестивал, филм ’Кузу‘ који нам долази из Турске, који је режирао Кутлуг Атаман. И заиста не треба пропустити филм Јурија Бикова ’Будала‘, који сам већ поменуо, који се приказује у оквиру главног такмичарског програма“.
Уметнички директор ФЕСТ-а каже да ће, поред награда, после 42. године постојања, овогодишњи фестивал имати и оно што је такође важно када су у питању велике филмске манифестације — велико отварање са црвеним тепихом, у петак, 27. фебруара у 19 часова у Центру Сава. Водитељи отварања биће глумци Христина Поповић и Милош Тимотијевић. Затим следи пројекција филма „Сeн Лоран“, Бертрана Бонела. Први такмичарски ФЕСТ биће једнако грандиозно и затворен 8. марта.
