Званично, Сједињене Америчке Државе не одржавају никакав контакт са непријатељима у Авганистану против којих се боре четрнаест година.
„Иза кулиса ситуација је сасвим другачија“, пише Фигаро. Авганистанска „велика игра“ се одувек одвијала како на ратишту са оружијем у рукама тако и у луксузним салонима заливских земаља.
Нови председник Авганистана Ашраф Гани, који је наследио непопуларног Хамида Карзаија, много је наклоњенији „религиозним студентима“, како назива талибане.
Отворени канал са талибанима је омогућио размену америчког поручника Бова Бергдала, који је пет година провео у њиховом заточеништву, за петорицу њихових сабораца које је Вашингтон држао у Гвантанаму, открива француски лист. Они су потом пребачени у Катар.
Фигаро цитира портпарола Стејт департмента који поздравља „сто одсто авганистански напредак процеса помирења“.
Лист констатује да ће захтеве талибана, међутим, бити тешко „прогутати“. Талибани траже да се прецизира датум коначног одласка америчких трупа из Авганистана и ослобађање свих њихових бораца које држи Вашингтон.
Проблематичан је и идентитет талибана који преговарају са америчким дипломатама у Дохи.
Међу њима је Мула Актар Мухамед Мансор, за којим трага Индија, амерички савезник, због улоге у отмици авиона индијске авио-компаније 1999. године. Талачка криза је решена тако што је Њу Делхи ослободио тројицу талибанских вођа, који су потом били умешани у атентате 11. септембра 2001. године на Њујорк и Вашингтон, као и у убиство америчког новинара Данијела Перла у Карачију 2002. године, и у напад исламиста у Бомбају 2008. године.
