Албанци са југа Србије обележили су 23 године од оржавања референдума на коме се 97 одсто тада уписаних бирача изјаснило за „територијалну и политичку аутономију с правом прикључења Косову“.
Годишњицу референдума одржаног 1. и 2. марта 1992. године, коју су организовали Риза Халими и његова Партија за демократско деловање (ПДД), бојкотовали сви други албански лидери и њихове партије, без обзира на то што се ради о најважнијем датуму у новијој историји Албанаца на југу Србије.
„Циљеви тог историјског референдума нису реализовани. Кривица је искључиво на политичким партијама Албанаца и њиховим лидерима, којима је главни циљ био узурпација власти и функција на једној и лојалност према службеном Београду на другој страни“, изјавио је пензионисани професор филозофије Ибрахим Кадрију, који је те 1992. године био председник Скупштине референдума, преноси Б92.
Међу Халимијевим истомишљеницима највише полемика је својом дискусијом произвео Белгзим Камбери, који се у Прешеву већ дуго декларише као присталица косовског „Самоопредељења“.
„Албанци данас морају прошлост да оставе по страни, а да се окрену будућности и новим моделима и садржајима децентрализације власти и сопствене аутономије. У Србији данас нису маргинализоване само мањине, већ све друштвене групе. Та чињеница треба да буде повод за регионално организовање против ʼбеоградизацијеʻ, а на принципима и методама ЕУ“, каже Камбери.
Халими је рекао до децентрализације власти у Србији и аутономије Албанаца мора доћи новим Уставом и политичким садржајима који ће бити већи од локалне самоуправе и на принципима европских интеграција.
„Пре десетак дана, посланичке групе СДА и ПДД предале су председници Скупштине Србије захтев да се у дневни ред Парламента што пре уврсти једна Резолуција за решавање нагомиланих проблема мањина у Србији, али у духу европских конвенција и по узору на добре примере светске праксе“, рекао је народни посланик Риза Халими.
Шаип Камбери сматра да су „Албанци јединствени у декларисању, али не и у деловању“. Он је рекао да се питање аутономије Албанаца мора решавати „дугорочним универзалним принципима“.
„За нас је најбоље дугорочно решење да се у институцијама система изборимо за статус којим ћемо добити иста права која имају и Срби на Косову. Дакле, наш статус се мора решавати универзалним методама, које у будућности неће бити генератори нових криза“, рекао је Камбери током расправе у Прешеву, поводом годишњице албанског референдума из 1992. године.