Како Спутњик незванично сазнаје, рокови су пролонгирани због касно расписаног тендера за набавку емисионе опреме и немогућности испоруке и поделе бесплатних сет-топ боксeва.
На основу међународно преузетих обавеза Србија је дужна да до 17. јуна 2015. године угаси аналогне ТВ предајнике и пређе на дигитално емитовање ТВ сигнала.
Тренутно се упоредо емитује аналогни и дигитални сигнал који покрива 90 одсто територије Србије.
Најновијом изменом Правилника о преласку са аналогног на дигитално емитовање, уместо три, предвиђено је шест термина, а коначни рок за прелазак на дигитално емитовање, остао је исти.
Уместо данас, гашење аналогних сервиса почеће 30. марта у Вршцу, а у зони Суботица — Сомбор и Кикинди 27. априла.
У зони Чот — Венац гашење аналогних сервиса биће обављено 18. маја, на Авали 25. маја, на Руднику, Црном Врху и Јагодини, као и Тупижници, Торнику — Овчару, Дели Јовану 1. јуна.
На Бесној кобили, Јастрепцу, Копаонику, Церу — Маљену аналогни сигнал биће угашен 15. јуна.
Квалитетнији слика и тон
Прелазак на дигитално емитовање омогућиће квалитетнији пријем слике и звука, укључујући и ха-де резолуцију, као и додатне могућности попут избора титлова,паузирање и снимање ТВ програма на у-ес-бе меморију, објашњава за Спутњик аутор књига „Терестричка дигитална телевизија“ и „Системи дигиталне телевизије и радија“ магистар електротехничких наука Душан Марковић.
„Дигитални сигнал подразумева пре свега висок квалитет слике која је практично на нивоу студијског квалитета. Репродукована слика је без рефлексија, звук је одличног квалитета, у понуди је дигитални телетекст и електронски програмски водич. Такође, постојаће могућност да имате вести и на знаковном језику, то јест, вести које могу да прате и глувонеме особе. У каснијој фази биће омогућен и видео на захтев, односно могућност да из електронског видео-клуба изаберете садржаје које желите да гледате“, објашњава Марковић.
Уколико програм пратите путем кабловских оператера, за прелазак на квалитетнију, дигиталну слику није вам потребна додатна опрема. Дигитални конвертери, сет-топ боксеви неопходни су гледаоцима који имају телевизоре старијих генерација и који ТВ програм прате путем кровних или собних антена. Процењује се да милион домаћинстава у Србији, односно њих 38 одсто ТВ програм гледа путем аналогног система.
„Сет-топ бокс је додатни уређај који се прикључује између унутрашње или спољашње антене и ТВ пријемника. Најпоузданије је одлучити се за сет-топ бокс који има ознаку 'дигитал ТВ', такозвани жиг гаранције. Дигитални конвертер се може набавити по цени у распону од 2.500 до 5.000 динара. Корисно је знати да се један сет-топ бокс не може користити за више ТВ пријемника. Колико ТВ пријемника, толико сет-топ боксева“, истиче Марковић.
Бесплатни Сет-топ боксеви за најугроженије
Уредба Владе Србије омогућила је да око 180.000 социјално угрожених грађана добије бесплатни дигитални конвертер. Право на бесплатни сет-топ бокс имају социјално угрожени грађани, корисници социјалне материјалне помоћи, грађани који остварују право на туђу негу и помоћ као и пензионери са најнижим примањима.
Последњи рок за подношење образаца за добијање овог апарата је 1. јун. Обрасци се подносе центрима за социјални рад и филијалама ПИО фонда.
Поједини модерни ТВ пријемници некомптабилни са стандардом ДВБ-Т2
Србија је једна од првих земаља која је усвојила новији стандард ДВБ-Т2, који користи модернији МПЕГ4. Међутим, управо због тога, велики број ТВ уређаја који су куповани претходних година не подржавају нови стандард. Апарате са старим стандардном је било лакше наћи, а обично су били и јефтинији јер су увозници масовно увозили апарате без освртања на ДВБ-Т2 подршку.
Надлежни су тек накнадно донели одлуку да изврше сертификацију апарата. Сада сви уређаји компатибилни са ДВБ-Т2 стандардом морају бити означени налепницом „Дигитал ТВ“.
Незадовољни ће бити само они који су претходних година купили модеран ТВ пријемник са дигиталним пријемом који није компатибилан са нашим будућим системом. У том случају и поред модерног телевизора, неопходна је куповина сет-топ бокса.
Приход од дигитализације око 100 милиона евра
Одлуком Међународне уније за телекомуникације, чија је чланица и Србија, 2006. године донета је одлука да се до 17. јуна следеће године цео регион Европе, Африке и Блиског истока пребаци на дигитално емитовање ТВ програма.
Земље западне и северне Европе извршиле су процес дигитализације још 2012. године, а у нашем окружењу аналогни системи прошлост су у Хрватској, Словенији и Мађарској. Поред Србије, Румунија, Бугарска и Македонија процес дигитализације приводе крају.
Успостављањем дигиталног ТВ сигнала биће ослобођене фреквенције које ће држава понудити мобилним операторима за коришћење.
Према неким проценама, од продаје тих фреквенција за увођење четврте генерације мобилне телефоније, Србија би могла приходовати најмање 100 милиона евра.
Да ли ће померање рокова предвиђених за гашење аналогног сигнала пролонгирати и датум завршетка процеса дигитализације, нисмо успели да сазнамо, јер надлежни у Министраству трговине, туризма и телекомуникација и после више покушаја, нису били доступни за коментар.
