„У наше време нисмо тако радили, нисмо покушавали да стигнемо до свих, већ да испричамо своју причу и томе би требало да се вратимо“, изјавио је Драјфус који ће вечерас у великој дворани Сава центра примити почасну награду „Београдски победник“.
Драјфус је на конференцији за новинаре оценио да је „дивна, али и страшна ствар“ то што је филм као вирус који се шири читавим светом.
„Филм је уметност која је надјачала све друге“, рекао је Драјфус и додао да је у савременој кинематографији у којој доминирају блокбастери, „будућност филма у његовој прошлости“.
„Блокбастери су специфичан дистрибутивни систем који тежи да сваки гледалац, у свакој култури, реагује на одређени филм и тако заради новац на глобалном нивоу. То су постигли 'Ајкула' и 'Ратови звезда'“, казао је амерички глумац.
Он је оценио да никада више нећемо гледати филмове попут „Лоренса од Арабије“ или „Ватерлоа“ јер савремена технологија диктира уметнички облик.
„Данас се све постиже компјутерском анимацијом. Идеја о одласку у биоскопски мрак, као у цркву, где су људи заједнички нешто проживљавали, држали се за руке за време страшних сцена, постала је ствар прошлости, што је страшно. Седимо код куће испред телевизора, а они епски филмови за прави биоскопски доживљај више се неће снимати“, рекао је Драјфус који је синоћ дошао у Београд.
Поводом доласка на ФЕСТ, Драјфус је за агенцију Бета рекао да се због свог порекла у Београду као и у осталим деловима источне Европе, осећа као код куће.
„Филм је захватио цео свет и надјачао све друге уметности. Данас свако жели да сними филм, а нема толико људи који би хтели да буду сликари, вајари. Мислим да има превише награда, превише фестивала. А требало би да буде више рада“, изјавио је он.
Драјфус је глумачку славу стекао 70-их година са хитовима „Амерички графити“, „Ајкула“ и „Блиски сусрети треће врсте“, а Оскара је добио крајем те деценије за главну мушку улогу у филму „Девојка за збогом“.
Поводом ноћи у којој је добио Оскара, амерички глумац је рекао да са ове временске дистанце сматра да је та престижна награда дошла прерано.
„Дошла је прерано, али ме је ослободила притиска да морам да говорим како ћу једног дана добити Оскара“, казао је Драјфус и додао да су људи брзо заборавили да је добио ту награду.
„Глума је била начин да остварим дубоко унутрашње виђење себе. Тако сам морао да глумим савршеног оца пре него што сам то постао у животу, а и великог љубавника пре него што сам то постао, а јесам постао“, духовито је приметио врло расположени Драјфус и додао да је за њега „глума увек била снажно унутрашње задовољство“.
„Пре свега, имао сам амбицију да не будем глумац једног типа ликова или стални глумац једног редитеља. Желео сам различите, животне улоге, такве које ће одражавати моју етику, идеале и идеје“, казао је оскаровац.
Упитан да прокоменарише то што људи све мање иду у биоскопе, а филмове гледају код куће преко интернета, Драјфус је рекао да да на жалост не можете младима диктирати шта и како да гледају.
