Случај младића из Ужица који је пре неколико дана умро од последица грипа на Војномедицинској академији није слика опште ситуације када говоримо о овој сезони тог вируса у Србији, каже за Спутњик др Предраг Кон, епидемиолог Градског завода за јавно здравље Београд. Без обзира на општу оцену да су сви болесни, активност вируса је ниска каже др Кон.
Епидемиолози подсећају да се грип јавља искључиво у епидемијама и да сваке године имамо сезону грипа. Од 2006. године активност вируса подељена је на ниску, средњу, високу и изразито високу.
У Београду је активност вируса ниска, без обзира на општи утисак да су сви болесни. Прошле недеље у главном граду забележено је 713 случајева са клиничком сликом грипа и 21.000 пацијената са акутном респираторном инфекцијом, што је уобичајено за ово доба године, каже за Спутњик др Предраг Кон.
Немамо ниједан показатељ да се ради о активности која је пандан ономе што смо раније звали епидемија. Ситуација је потпуно уобичајена, а поједначни тешки случајеви обољевања су се дешавали сваке године.
„Утисци су прилично варљива ствар. Медији се баве особом која је, нажалост преминула, али бројке су егзактне. У ситуацијама када смо имали далеко већи број регистрованих смртних случајева, није било толико говора о грипу као сада“, подсећа др Кон.
Тренутно су у Србији актуелни вирус АХ1 и АХ3. У другом случају реч је о новом соју који се тек појавио. Он изазива тежу клиничку слику, али тај вирус код нас не доминира. Епидемиолози подсећају да грип прате и многе заблуде, једна од њих је да је више болесних кад се време пролепша. То нема везе са клиничком сликом, спољна температура нема никаквог утицаја на вирус, јер он живи у организму човека и у спољној средини не опстаје, каже доктор Кон.
„Кад су врло ниске температуре, ређе се посећујемо, седимо код куће и зато има мање преношења вируса. Како се пред крај зиме повећава спољна температура, више се крећемо и више комуницирамо. Једино се тако индиректно може говорити о утицају спољне температуре на преношење вируса“, објашњава др Кон.
Из превентивних разлога, због грипа, посете пацијентима на Војномедицинској академији су забрањене, а у Клиничко болничком центру Звездара посетиоци не могу да посећују одељења пулмологије и кардиологије.
Према подацима здравствених установа на југоистоку Србије, од грипа је оболело 700 људи. Међутим, директор Института за јавно здравље у Нишу Братислав Тиодоровић каже да је број оболелих најмање три пута већи.
„Пријаве броја оболелих Институт добија од домова здравља са недељу дана закашњења, тако да не верујем да је ова бројка од 700 оболелих тачна. Гужве у амбулантама су велике, а број оболелих се из дана у дан повећава, али за сада је, срећом, то повећање благо“, рекао је за агенцију Бета доктор Тиодоровић.
Према његовим речима, грип на југ Србије увек стиже са око две недеље закашњења у односу на Београд и Војводину, тако да би на југу број оболелих требало да достигне врхунац за 15 дана. Он је истакао да на југоистоку Србије још нико није морао бити хоспитализован због грипа, као што је то случај у Крагујевцу и Београду.
