Фискални савет Србије оценио је данас је у јануару остварен неуобичајено висок суфицит опште државе од 16,6 милијарди динара, али да тај резултат ипак у складу са планираним фискалним оквиром за 2015. годину.
Дуг Србије 23,7 милијарди евра
Фискални савет је процену кретања општег буџета, који укључује буџете Републике и локалних самоуправа, уз ограду да није могуће дати поуздану оцену фискалних кретања на нивоу читаве године само на основу података за један месец.
Како се прецизира у извештају за јануар, државни суфицит је у том месецу највећим делом последица једнократног раста непореских прихода услед уплате дивиденди Телекома у износу од 7,6 милијарди динара.
Напомиње се да су у буџету Србије за 2015. годину предвиђени осетно већи непорески приходи.
Поред тога, истиче се, успешно спроведене мере фискалне консолидације кроз смањење зарада у јавном сектору и пензија с краја претходне године донело је буџетом планираних око шест милијарди динара уштеда.
„Позитиван фискални резултат у јануару био је уобичајена појава последњих година као последица сезонски ниског извршења јавних расхода“, истиче Фискални савет Србије.
Напомиње се да би суфицит у првом месецу 2015. износио око три милијарде динара и био потпуно упоредив са резултатима у јануару претходних година, уколико би се искључило дејство једнократних фактора, као што је уплата дивиденди Телекома и промене политика.
Према Фискалном савету дуг опште државе је на крају јануара износио готово 23,7 милијарди евра, што је 75,2 одсто бруто домаћег производа (БДП). То је раст за око 450 милиона евра од почетка године. Снажан пораст јавног дуга током јануара последица је, истиче се, готово искључиво јачања долара у односу на евро за око седам одсто.
Прелиминарни подаци, навео је Фискални савет, указују на то да је на крају фебруара јавни дуг Републике Србије достигао 23,9 милијарди евра.
Висок дефицит државе у 2014. години
Фискални савет истиче и да је анализирао коначне фискалне податке за 2014. годину, наводећи да је у прошлој години остварен висок дефицит опште државе у износу од 257,5 милијарди динара, односно 6,6 одсто БДП-а.
Од тога се 187,5 милијарди динара односи на дефицит Републике и осталих нивоа власти, а преосталих 70 милијарди динара представљају расходи „испод црте“, као што су отплата активираних гаранција на кредите јавних и државних предузећа и интервенције у финансијском сектору, наводи се у анализи.
Према Фискалном савету, у односу на буџетски план за 2014. годину, остварени дефицит је за око 30 милијарди динара нижи, иако су јавни приходи подбацили за око 30 милијарди, јер је укупна државна потрошња смањена двоструко више (за око 60 милијарди динара).
Приходи државе реализовани су у мањем износу од планираног услед неповољних кретања у макроекономском окружењу, али и превише оптимистичног планирања, пре свега, прихода од ПДВ-а и акциза, наводи се у извештају Фискалног савета Србије.
Мање извршење расхода државе у односу на план последица је, у највећој мери, слабе реализације јавних инвестиција („уштеде“ од око 36 милијарди динара), прешироко постављеног оквира за расходе за запослене (али и њихове боље контроле), као и одлагања завршетка процеса реструктурирања предузећа за 2015. годину.
