Председник Удружења за гас Војислав Вулетић сматра да „Турски ток“ неће бити изграђен, већ да је једино Јужни ток реално решење за енергетску безбедност Европе. Према његовим речима Грчка, Македонија и Србија немају довољно средстава за изгрању наставка гасовода од турско-грчке границе.
„Ко ће да гради тај гасовод? Мислите да Европа има пара — нема ни Европа. Само Руси могу да граде тај гасовод и да спасу Европу од несташице гаса“, рекао је он.
Са друге стране, каже Вулетић, комплетну изградњу гасовода у Србији је према пројекту „Јужног тока“ требало да ради Гаспром. Вредност тих радова је била процењена на око две милијарде долара, а Вулетић је објаснио да би Србија те паре враћала кроз транспортне таксе и кредите.
Он је рекао да и Европа и Србија зависе од увоза енергената и да се треба трудити да увоз кошта најмање, додајући да је амерички гас, који се добија из шкриљаца, двоструко скупљи. Вулетић сматра да у овом тренутку једино гас из Русије може да задовољи енергетске потребе Србије и Европе.
„Европа ће 2030. године трошити 600 милијарди кубика гаса годишње, што је за око 50 одсто више него данас. Одакле тај гас? Да би се један гасовод направио, постоје само два услова — да имаш гас и да имаш паре да за градњу гасовода“, закључио је Вулетић.
Сарадник Института за европске студије Горан Николић такође сматра да Србија треба да набавља гас и друге енергенте из Русије, јер је то најисплативије решење. Према његовим речима, односи Србије и Русије су засновани на обостраним интересима, јер је интерес Русије да има поузданог потрошача, а Србије да има најјефтиније енергенте.
„Није исплативо правити гасовог испод Атлантика, и увоз гаса из земаља преко тог океана би и Србију и Европу коштало дупло скупље. Говорило се и о идеји да се гас довози из Азербејџана и Туркменистана, међутим Азербејџан не може ни 10 милијарди кубика годишње да обезбеди док је, например, капацитет планираног ’Турског тока‘ износио 63 милијарде кубика“, поручио је Николић.
Истовремено, заменик директора Руског центра за стратешко истраживање Игор Прокофјев је рекао да је удео Русије у укупном енергетском билансу Европе једнак реалном уделу Русије у укупним светским залихама енергената. Он је рекао да енергетска сарадња са Европском унијом изгледа тако што Европа види Русију само у улози снабдевача енергентима, док Русија тежи да постане партнер.
„Разлика је у томе што бити снабдевач подразумева да сте ви купили гас и то је то. А Русија жели да буде партнер, што подразумева не само снабдевање, већ транспорт, прераду и на крају крајева, излаз на крајњег корисника. Русија је земља која жели да заузме своје место у светској економији 21. века, а не само да буде снабдевач“, закључио је Прокофјев.
Подсећамо, амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин рекао је да земље Балкана у наредним месецима треба да се определе како ће се снадбевати гасом када за четири године истекне уговор о транспорту руског гаса преко Украјине, подсетивши да је „Гаспром“ чврсто изнео став да, када уговор буде истекао, транспорт гаса више неће ићи тим путем у Европу.
