Округли сто на тему „Децентрализација и српска заједница на Косову“ у вези са формирањем Заједнице српских општина и спровођењем Бриселског споразума одржан је данас у Грачаници. На скупу је разговарано о различитим виђењима формирања ЗСО, а боље су сагледани и до сада различити погледи по овом питању између Београда и Приштине.
Марко Ђурић, шеф канцеларије за Косово и Метохију предочио је нацрт Заједнице српских општина учесницима скупа, и рекао да ће се Заједница финансирати из Београда, Приштине и из међународне заједнице, али и да ће савим сигурно, Влада Србије наставити да, у финасијском смислу помаже Србима на Косову и Метохији.
„Свако ко је спреман да институционално допринесе финансирању српске заједнице је добродошао, а Београд ће свом народу овде наставити да помаже на најбољи могући начин. Средства која Србија улаже у људе и институције и које овде оставља онима који желе да буду у вези са Србијом представљају значајан допринос економији овде на Косову и Метохији, и то се и итекако очитава и у јавним финасијама институције у Приштини. Институционална и финансијска подршка из Београда ће се наставити за ЗСО“, рекао је Ђурић.
Он је додао да формална процедура за формирање ЗСО има неколико фаза и да би Нацрт статута најпре требало да усвоји управљачки тим ЗСО који је успоставаљен Бриселским споразумом, а потом ће се о њему дебатовати у Бриселу.
„Онда када се постигне политички договор о свим елементима које ће садржати ЗСО, тог момента Општине усвајају тај статут, верификују га институције у Приштини и долази до формирања ЗСО. Када сви ови политички елементи буду остварени, добићемо ЗСО. Ми радимо и боримо се и као што смо данас овде пред врата Приштине довели причу о ЗСО, тако ћемо и даље наставити да се боримо, јер је ово за нас апсолутни приоритет и централна ставка Бриселског споразума. Нећемо се смирити док ЗСО не буде формирана тако што ће дугорочно омогућити Србима да опстану овде и да имају своја колективна, економска и политичка права“, изјавио је Ђурић.
Он је рекао да је трибина у Грачаници организована да би се разговарало о ЗСО али и о модалитетима како да и Срби и Албанци не морају да брину како ће све то изгледати за пет или десет година.
„Разлике међу нама по питању статуса су велике, али оне не треба да нас спречавају у борби да пронађемо она решења која, између осталог, предвиђа и први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, који ће нас довести до тога да односи, и институционално, и људски, буду бољи него данас. Трудили смо се да у дебати изолујемо наше разлике и ја сам се додатно трудио да апострофирам да свако инсистирање на статусу јесте нешто што може да нас удаљи од проналажења решења. Наравно, ми знамо да наши саговорници из Приштине имају другачији став, али и они треба да знају да ми имамо другачији став. Око тога не морамо ни да се сложимо, али то не значи да наши судови не треба да сарађују, железнице или опоштине из централне Србије са општинама одавде. Срби у ЗСО не желе да угрозе албанска права већ само да заштите своја права у свим областима живота предвиђеним Бриселским споразумом“, рекао је Ђурић.
Ђурић је рекао и да када се говори о ЗСО прича се и о безбедности Срба на Космету.
„Питање безбедности је за нас врло важно и добра је порука да је Приштина спремна да се позабави тим проблемом, и што је најважније и међународни представници су то подржали“, рекао је Ђурић.
Он је напоменуо да су српске општине на северу усвојиле буџете и да стога не види никакав разлог за нове изборе на северу Косова, одговарајући на питање које је надавно покренула косовска министрка Едита Тахири о поновним изборима уколико општине на северу не усвоје буџет.
Бранислав Стојановић, потпредседник Владе Косова рекао је да оваква врста дијалога потребна и да је важно да свако изнесе своје ставове.
„Ово је механизам за нормалано функционисање Срба на Косову. Сваки разговор помери ствари унапред и верујем да смо и данас мало искорачили колико год тај корак био мали. Важно је наставити у том смеру. Важно је да се настави дијалог у Бриселу и да се разговара о свим темама о којима се до сада није разговарало. Ми са ЗСО желимо да сачувамо своје постојање на Космету и очекујемо да ће ЗСО бити мост између српског и албанског народа и међусобног помирења које мора да се деси“, рекао је Стојановић додајући да када се ово питање реши да ће све ићи у много бољем правцу.
Душан Јањић из Форума за етничке односе каже за Спутњик да је ово био један првих сусрета где су људи из власти и цивилног друштва, и из Београда, и из Приштине, разговарали на ову тему.
„Представљене су основне идеје будуће Заједнице српских општина што је изузетно важно у методологији припреме тог документа. Сада је јасно Београду где ће бити отпори Приштине, а и Приштини на чему неће Београд попустити“, каже Јањић, напомињући да је сама расправа била квалитетна, као и да су је пратили и представници најутацајнијих земаља, који су, како наводи, подржали директан договор Приштине Београда и Срба са Косова.
Јањић додаје и да је сада извесно да ће до формирања ЗСО доћи и да овога пута није било тонова из Приштине да је у питању Асоцијација (српских општина).
„Разговаралао се више о томе како ће се формирање ЗСО одразити на функционисање локалне самоуправе, с обзиром на то да је у питању десет српских општина, а на Косову их има укупно 40, значи реч је о једној четвртини“, каже он.
На скупу у Грачаници нису били присутни представници српског цивилног сектора са централног Косова, већ само са севера, а међу учесницима су били и амбасадори Велике Британије и Норвешке Иан Клиф и Јан Брату, као и градоначелник Грачанице Владета Костић.
