Приштина још једном остаје глува на поруке из Београда. Овога пута реч је о формирању војске, за шта су српски званичници виша пута упозорили да ће лоше утицати на односе и безбедност у региону.
Према најавама приштинског министра за безбедносне снаге Хакија Демолија, Нацрт закона о трансформацији Безбедносних снага Косова у Оружане снаге Косова требало би идуће недеље да буде прослеђен косовској Влади. Стручњаци за питања безбедности у разговору за Спутњик различито оцењују најновији потез Приштине.
Војни аналитичар Александар Радић сматра да је то очекиван корак, док Павле Димитријевић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања (БИРОДИ), каже да није сигуран да ће Нацрт тог закона лако проћи. Оно у чему се обојица слажу јесте да, саме по себи, овакве снаге, бар за сад, не могу да угрозе безбедност Србије, као и да би оне на неки начин биле „продужена рука Пентагона“.
Америчко дете
Александар Радић наглашава да је превише земаља до сада признало Косово и да је преименовање косовских снага безбедности у војну формацију у једном тренутку постала неминовност.
„Косово има америчку подршку. И колико год то нама, гледано са српске стране, не прија, не можемо ништа да учинимо. Ипак, не бих косовске снаге безбедности тумачио као продужену руку НАТО-а. Мада, у један мах се чини да је косовска војска мезимче ове организације, чињеница је да они желе да имају под чврстом контролом бивше припаднике ОВК. Не треба заборавити да у саставу НАТО трупа има и оних држава које нису признале Косово. Наравно, како у политичком, тако и у овом аспекту, пресудан је амерички утицај. Америка хоће да контролише сваку пушку, и сваки метак на Косову, јер немају поверења у њих, али вам то неће нико признати, поготову не Американци. На неки начин, косовске снаге су америчко дете. Питање је у исто време, колико је то дете баш омиљено, јер је и по њиховом укусу мало проблематично. Америци је потребно да легализује ОВК и у досадашњим, да их назовем, војним формацијама Косова, налазе се и људи које они (Американци) никада не би хтели да виде са оружјем у руци“, објашњава Радић.
У исто време, он подсећа да су САД имале директан утицај на развој албанских снага у доба када су се бориле против југословенских снага. Он сматра да ће чланице НАТО-а на себе преузети одговорност за школовање и обуку кадрова уз америчку подршку.
„НАТО контролише те снаге. Уосталом, у нашем је интересу, а и званичан став Србије је да НАТО не смањује своје присуство на Косову“, мишљења је Радић.
Павле Димитријевић, извршни директор Бироа за друштвена истраживања, истиче, међутим, да није тако сигуран да ће само оснивање војске Косова лагано проћи.
„Слична ситуација је била и пре годину дана, а сам закон није ни стигао пред посланике. Кључно питање је како ће изгледати командни ланац и само устројство те војске и где ће ту бити мањине, односно Срби. То је за сада непознаница. Каква ће став имати Српска листа која се још увек није вратила у Парламент? Остаје и да се види колики ће бити легалитет самог тог чина и како год да прође гласање у Скупштини, остаје да се види на који начин ће то оперативно моћи да се спроведе. Нисам толико сигуран да ће оснивање ићи тако глатко и да је реч о готовој ствари. Напротив, мислим да је то још један политички моменат који се сада потенцира не би ли се некако превазишла актуелна политичка криза где доминира конфликт међу албанским партијама у Влади и опозицији“, каже Димитријевић.
Узнемирујућа вест
За разлику од аналитичара, шеф посланичке групе Демократске странке Борислав Стефановић оценио је да је стварање Војске Косова штетна ствар и да може изазвати потресе у региону.
„То је узнемирујућа вест која се понавља циклично и имам утисак да неко стално подгрева ту тему, када то одговара Влади у Приштини желећи да подигне свој квазипатриотски профил и националну свест на Косову“, рекао је Стефановић, додајући да треба сачекати и видети да ли ће тај закон уопште доћи на дневни ред косовског Парламента, али каже и да Србија, осим апела и указивањем на проблем, мало тога може да учини.
Према писању приштинске штампе, Војска Косова би требало да броји око 5.000 људи, а није искључено да има и тенковску јединицу. Косовске безбедносне снаге су формиране 2009. године, и тада су имале у свом саставу око 2.500 припадника. Од 2010. године њихов резервни састав бројао је око 800 људи. Њихов основни задатак био је помагање становништву у случају елементарних непогода, другим речима, имали су улогу цивилне заштите. И у том периоду они су били опремљени лаким пешадијским оружјем НАТО производње и оклопним аутомобилима, које им је поклонила Турска.
Обуку косовских безбедносних снага од формирања води НАТО.
Садашње Министарство за безбедносне снаге би требало да буде преименовано у Министарсво одбране, и због тога ће морати да буде промењен Устав Косова. У нацрту закона о формирању војске, осим министарства, планирано је и формирање генералштаба, али и војне контраобавештајне службе. Ако Приштина успе у својим намерама, војска Косова би, како су својевремено писали косовски медији, од НАТО држава добила и артиљеријско и ПВО наоружање.
