Број илегалних имиграната у 2014. години је порастао за 153 одсто у односу на претходну годину, односно за 230.000 особа.
Главни разлози су међународне кризе, као и ратови у Сирији и Ираку.
Како је број оних који улазе далеко већи од оних који излазе, унутар европских граница се у 2014. години нашло 400.000 илегалних имиграната.
За само три месеца, од јула до септембра 2014. године, у Европску унију је без дозволе ушло више од 110.000 људи копненим и још више морским путем.
Највише имиграната пролази кроз Италију — две трећине оних који су стигли до обала Европе ушли су кроз ову земљу, а 27 одсто њих су Сиријци. Европска агенција наводи да у Египту има око 140.000 избеглица који због тешких услова у којима се налазе намеравају да крену пут Европе.
Представник граничне полиције у Паризу изјавио је за лист „Фигаро“ да највише имиграната улази преко италијанског острва Лампедуза и преко Грчке.
„Питање је како ће државе успети да контролишу овакав прилив“, каже представник граничне полиције за француски лист.
Међу земљама чији грађани беже у Европу на врху листе је Сирија, а потом следе Еритреја, Мароко, Авганистан и Албанија. Број илегалних имиграната који долазе из Албаније био је већи од оних који долазе из зараћене Украјине у периоду од октобра 2013. до септембра 2014. године, односно 18.600, што је одмах иза Авганистана, одакле је у овом периоду стигло 19.300 илегалних имиграната.
Украјинци који су илегално покушали да уђу у ЕУ у време док су у овој земљи трајали оружани сукоби враћени су у великом броју са граница Пољске, Мађарске, Словачке и Румуније.
У извештају се наводи и да је број илегалних имиграната који прелазе преко Мађарске био три пута већи у истом периоду. Њиме, међутим, није обухваћен период од последњих шест месеци, у ком је дошло до повећаног броја покушаја косовских Албанаца да оду у земље ЕУ.
„Фронтекс“ открива и да криминалне групе које организују пребацивање имиграната траже 1.500 евра по особи, а онима који немају да плате нуде избор — да раде као бесплатна радна снага или да продају органе.
Извештај ове агенције показује и да је број захтева за азил порастао на 470.000 у периоду обухваћеном истраживањем, што је 38 одсто више него у претходном.
Највише захтева за азил примиле су Немачка, Шведска и Француска, у којој тај број достиже 70.000 годишње.
Подаци „Фронтекса“ надовезују се на претходни извештај „Еуростата“, Европске агенције за статистику, у коме се говори о 450.000 захтева за азил у Европској унији током 2013. године, што је рекорд од почетка века.
Овај феномен се доводи у везу са повећањем захтева за азил држављана Сирије, Пакистана, али и балканских земаља, Србије са Косовом, Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине.
Према „Еуростату“, Француска је била друга дестинација за азиланте са Косова у другом тромесечју 2014. године, одмах иза Немачке.
