Руски дизајнери тенкова вероватно су неки од најбољих „тролова“ који дају безазлена имена за „смрт на точковима“. На пример, дизајнери су модел Т-72Б2, модернизовану варијанту Т-72 назвали „мала праћка“, док су модернијој варијанти тог тенка —Т-72М1 дали надимак „банана“. У међувремену, најмоћнији систем вишецевног ракетног лансера — ТОС-1 добио је надимак „пинокио“.
Ништа мање креативни нису били ни дизајенри артиљеријског оружја који су својим системима давали имена по цвећу. Тако, на пример, 2С1 носи назив „каранфил“, 2С3 — „багрем“, 2С4 — „лала“, 2С5 — „зумбул“, а 2С7 — „пион“ способан да испаљује метке из нуклеарног оружја.
Руски војни аналитички сајт „topwar“ прокоментарисао је једном ову серију оружја, уз напомену да је „мало вероватно да би потенцијални противници волели да миришу такав букет“.
Дизајнери командних и контролних возила такође су користили јединствена занимљива имена, па тако систем za контролу пожара 1В152 има надимак „капустњик“, који у преводу значи „купус фестивал“. У међувремену, радио-локациони комплекс 1Л219 познат је као „зоо“ (зоолошки врт), а метеоролошко-радарски систем РПМК-1 се зове „смешко“. Систем обалне одбране 3К60 познат је као „бал“ (плес у свечаним дворанама).
Наравно, хумористична имена нису ограничена само на тешка оклопна возила, па је тако антитенковска ракета — 9М14 од миља названа „мала“, док је противтенковски ласер кратког домета — РПГ-18 познат као „мува“. Вучне хаубице калибра 122 милиметара Д-30А се називају „жабе“, али их не треба мешати са ракетама кратког домета НАТО-а „фрог-7“.
Војни џип УАЗ-3150 је познат као „варминт“. Интересантне називе за „мала“ оружја имају и бацач граната ГП-30 „мала ципела“, док је бацач граната РГ-6 калибра 40 милиметара познат као „патуљак“, а гумени метак за пушку КС-23 назван је „здраво“.
Копнене снаге нису заузеле сва занимљива имена јер хеликоптер МИ-24 има читав низ надимака од „крокодила“, преко „чаша“, до „летећег тенка“. Што се тиче офанзивног хеликоптера Ка-50 дизајнери су му дали надимак „црна ајкула“, што описује његову сврху.
Авиони за напад су добијали исто тако занимљиве и симпатичне надимке. Сходно томе МиГ-15 од миља називају „бабушка“. Су-27 је „ждрал“, док Су-25 се назива „врана/топ“.
НАТО је, такође, имао своје надимке за совјетско и руско наоружање, са различитим чудним именима, називајући МиГ-15 „фегет“ (погрдна реч за хомосексуалце), Ка-25 „хормон“, и Су-25 „жабље стопало“. Прича се да су радници у пројектном бироу компаније „Сухој“ били бесни због тога што су њихов вољени модел „врана/топ“ класификовали као тромо „жабље стопало“.
Баш као у војсци, и у ваздухопловству надимци нису ограничени на платформу оружја, па је тако аутоматска пушка 9А-4071 названа „балериница“. Исто важи и за морнарицу, па су дизајнери бацач граната МРГ-1 назвали „пламичак“, а антиракетни брод СЕТ-65 добио је надимак „ракун“.
Ништа мање креативни нису ни називи за ракетне снаге, па су дизајнери борбени железнички ракетни комплекс — ИЦБМ РТ-23 назвали „витез“, РСС-40 „курир“, а хемијску бојеву главу МС-24 „нежност“.
Ситуација није ништа озбиљнија ни са надимцима за нуклеарно оружје и сеже све до 1950-их, до неких од најранијих совјетских атомских бомби које се називају „Марија“ (РДС-3, 30 килотона), „Татјана“ (РДС-4, такође 30 килотона) и „Наташа“ (8У49, 350 килотона).
