Према верзији коју заступају истраживачи друштва „Бела потрага“ из Калињинграда, посвећеног проналажењу и враћању руских културних драгоцености које су отели нацисти, благо Ћилибарске собе налази се у једном од бункера управо у рејону Калињинграда.
У ову верзију не верују немачки истраживачи, међу којима је и пензионер Карл Хајнц Клајне из Вупертала. Он је пре две године почео да трага за ћилибарским благом, али је недавно био принуђен да одустане од своје мисије јер је остао без финансијских средстава. Убеђен да се благо Ћилибарске собе налази у Немачкој, односно у Вуперталу, Клајне је понудио део драгоцености ономе ко му финансијски помогне у потрази.
Немачки истраживач верује да се нацистички вођа Источне Прусије Ерих Кох, који је родом био из Вупертала, побринуо да се благо покрадено из совјетских музеја нађе на сигурном, те да га је пренео у своју домовину.
„У јануару 1945. године, када су износили драгоцености из Краљевског замка Кенигзберг (данашњи Калињинград) у Саксонију, а затим у Тирингију, Кох је наредио да се разбије један од сандука да би се свима скренула пажња на то да се расуо ћилибар, како би изазвао ширење гласина и како би замео траг будућим трагачима за благом“,сматра Николај Шумилов, вођа друштва „Бела потрага“ из Калињинграда.
Према његовим речима, постоји на десетине верзија о местима на територији Немачке на којима би могла да буде сакривена Ћилибарска соба. Бројне су и верзије према којима је благо сакривено у Пољској, Чешкој, чак и на дну Балтичког мора, али никаквих потврда за то нема.
Тајни бункер у Калињинграду
Према верзији истраживача друштва „Бела потрага“, благо Ћилибарске собе налази се у једном од бункера Калињинградске области.
Калињинградски истраживачи су уверени да је 30 ковчега с панелима и другим елементима истоварено из замка Кенигзберг 1945. године и сакривено у тајном бункеру на дубини од 30 метара, с венталацијом, електроснабдевањем и загревањем.
Трагачи не желе да открију место на којем се налази сакривени бункер, али кажу да су им у његовом проналажењу помогла сведочанства староседелаца, георадарска истраживања и геолошка анализа околног земљишта.
У јануару су чланови „Беле потраге“ почели да траже средства за наставак истраживања, али нису успели да прикупе неопходних 980 хиљада рубаља.
Ремек-дело немачких мајстора
Ћилибарску собу израдили су немачки мајстори у 18. веку за пруског краља Фридриха Првог. Користили су превасходно ћилибар — кабинет је састављен од ћилибарских панела, украса и паноа.
Касније је та соба поклоњена руском цару Петру Првом. Додатно украшена стубовима од огледала, постала је главна драгоценост летње резиденције руских императора у Царском селу.
У време Другог светског рата, 1941. године, Немци су пренели собу у Краљевски замак Кенигзберга, односно данашњи Калињинград.
Недуго пре пада утврђеног града Кенигзберга, на пролеће 1945. године приликом повлачења Немаца, соба је нестала без трага. Више од две деценије по завршетку Другог светског рата у Совјетском Савезу је формирана државна комисија за проналажење Ћилибарске собе, али је због неуспеха распуштена 1984. године.
Крајем седамдесетих година ћилибарски пано је реконструисан на основу сачуваних фотографија. У мају 2003. године, поводом 300. годишњице Санкт Петербурга, председник Русије Владимир Путин и тадашњи немачки канцелар Герхард Шредер, заједно с руководиоцима земаља-учесница самита Русија—ЕУ, свечано су отворили реконструисану Ћилибарску собу у Јекатерининском дворцу.
