Дела тројице композитора чине програм редовног циклуса „Без текста“, у оквиру којег београдски оркестар изводи композиције инспирисане књижевним темама.
Бетовенову увертиру „Егмонт“, Шуманов Виолински концерт и Штраусовог „Грађанина племића“, који су ушли у програм трећег концерта у циклусу „Без текста“, повезује порекло њихових аутора, али је реч о композицијама потпуно различитих стилова, објашњава у разговору за Спутњик диригент Данијел Рајскин.
Верни пријатељ Београдске филхармоније и њене публике са задовољством је прихватио овога пута неочекивани позив у српску престоницу, пошто је раније најављени наступ мађарског диригента Золтана Кочиша и јапанске виолинисткиње Мидори отказан због болести уметника.
„Веома се радујем што смо успели да нађемо достојну замену за Мидори јер мало ко се усуђује да изводи концерт Шумана. Иља Гринголц, на срећу, свира овај концерт и наредне седмице у Немачкој. Сложио се да допутује, иако има троје мале деце, и да наступи с нама. То је музичар који одлично познаје музику, који одлично зна шта може да очекује од оркестра, како да се понаша. Ово је музика која захтева причање приче, а ја мислим да Иља Гринголц влада умећем да исприча причу“.
Стални гост-диригент Београдске филхармоније наглашава да са задовољством прихвата позиве овог оркестра јер је реч о музичком ансамблу јединственом по свом надахнућу и жељи да заблиста на сцени.
„У Београд редовно долазим од 2006, неколико пута годишње, и увек с нестрпљењем и задовољством очекујем ове сусрете. Никако не одустајем од тога да својим колегама, солистима и диригентима, говорим о томе како у Београду постоји оркестар у којем сваки музичар има — три срца. За мене је то веома важно јер, иако понекад има проблема, у погледу интонације, стила, људи су изузетно предани музици, а то је најважније. Ово је живи оркестар!“, каже он.
Руски диригент који редовно наступа широм Европе и Азије напомиње да је у раду с музичарима неопходно наћи одговарајући језик, не критиковати људе, већ их подстицати да стварају уметност.
„Оркестар не треба приморавати да свира, треба га приморати да пожели да свира. Због тога овде са задовољством долазим, јер се чини да је свима стало до тога да постигну жељени резултат и због тога га и добијају“, објашњава Рајскин.
Данијел Рајскин од 2005. године ради као шеф-диригент Рајнске филхармоније у Кобленцу, а од 2008. је ангажован и у Филхармонији Артур Рубинштајн у пољском граду Лођу. Поред Београдске филхармоније, редовно наступа и с Бранденбуршким државним оркестром из Франкфурта, Симфонијским оркестром из Диселдорфа, Естонским националним симфонијским оркестром, Синфонијетом из Хонг Конга, симфонијским оркестрима Холандије, Фландрије, Прашког радија, Радио телевизије Словеније и многим другим ансамблима.
Следећи концерт из циклуса „Без текста“ заказан је за 15. мај, када ће Београдска филхармонија бити предвођена дамском руком Џоен Фалете.
