Док политички актери у Србији ван власти смишљају ко ће све бити министри у „влади у сенци“, из Црне Горе стиже најава оснивања четврте такве владе — пензионера.
Реч има Бојан Пајтић
Уколико Бојан Пајтић, лидер Демократске странке, оствари обећање, Србија би данас могла да добије прву „озбиљну“ владу у сенци.
Ако је веровати медијима, министри су већ мање-више познати, од Драгана Шутановца, који ће бити министар полиције, па до Гордане Чомић, као министра одбране. Наравно, премијер те владе у сенци биће Пајтић. Програм је, засад, непознат.
Од увођења вишестраначја у Србији почетком деведесетих, готово да нема опозиције која није покушала да направи „владу у сенци“.
У томе је у првој половини деведесетих предњачио Српски покрет обнове, а у стопу су их пратиле демократе, које су чак у једном тренутку најваљивалe и формирање „владе у сенци“ са Српском радикалном странком. После двехиљадите и победе ДОС-а, после одузимања посланичких мандата 2002. године, ДСС је најавио да прави „републичку владу у сенци“. Наравно, ни од ње није ништа било.
Годину или две уочи председничких и парламентарних избора 2012. године и напредњаци су причали да су на прагу да формирају „владу у сенци“.
Борис Тадић, пошто је изгубио изборе, такође је имао идеју о оваквој влади. Ни са том причом се није одмакло даље од речи.
Да ли Србија увек „касни“ или је можда због тога специфична, за Спутњик објашњавају академик и драмски писац Душан Ковачевић и социолог Ратко Божовић.
Владе без ефекта
Душан Ковачевић одмах каже да ту нема ничега новог, и подсећа да је од Карађорђа па до данас „влада у сенци“ постала политичка пракса опозиције.
„Од деведесетих стално неко прети владом у сенци, а ми немамо довољно људи ни за владе на сунцу. А тек у сенци немамо никакве! Тај ко је отишао у ʼсенкуʻ, као да је отишао да се сунча на Месецу! Наш је проблем што 25 година уназад нисмо успели да успоставимо ред. Од 9. марта до сада, нико није успео да направи опозицону владу. Немамо ни чврсту владу, ни опозицију, јер се свих ових година у Србији врти 100 људи који су измењали готово све политичке странке. Уздуж и попреко! Мислио сам да ће се, од 2000. године, у ходу формирати нека група нових младих људи који ће нешто успети да ураде, али они су се расули по белом свету да раде као бармени, прича Ковачевић.
У исто време, он подсећа да су „владе у сенци“ у свету присутне 200-300 година уназад, под различитим именима – тајна влада, влада под маскама, влада у илегали…
„Чињеница је да ниједна никада није имала ефекта, осим ако рачунамо политички моменат када су се комунисти, у време када је избио рат, појавили на светлу дана“, напомиње Ковачевић.
Социолог Ратко Божовић каже да је, по политичкој теорији, влада у сенци покушај опозиције да се обједини.
„Актуелну владу видим као сенку, а ʼвлада у сенциʻ за мене је само покушај њихове сенке. Сваки покушај формирања владе у сенци представља покушај обједињавања опозиције ради снаге и пута који би био критичан по владу која је акуелна. То не може да да резултат“, оцењује Божовић.
Разлог за то је, како каже, чињеница да у Србији ниједна од влада, а камоли опозиција, није успела да се утемељи јер је – разједињена.
