„Унутра“ је прича о специфичном проблему младих, који постоји како у затвору тако и на слободи, о проблему који за трен ока постаје вишегодишњи — о наркоманској зависности.
Поред специфичног проблема, филм бира и специфичну средину — затвор. Ако болест зависности лако и готово неизбежно постаје вишегодишњи и животни проблем, онда и затвор често постаје прихватљива животна средина зависника. И док напољу постоји и неки други могући живот, унутра свака страница делује већ исписана.
„Унутра“, кроз свог главног јунака Јована, поставља питање да ли је могуће исписати неке друге странице и променити затворску причу.
„Филм ʼУнутраʻ је рађен након дужег истраживања о проблему који је покосио моју генерацију. Поред ратова, моју генерацију, која сада има око четрдесет година, покосиле су јефтине дроге, пре свега хероин. Хтео сам да сместим све те проблеме насиља и контроле у једну установу, затвор, коју могу да назовем држава у малом“, објашњава за Спутњик коаутор филма Мирко Абрлић.
Вредности су измењене и оно што је правило понашања ван затвора у затвору не важи. Протагониста филма Јован Николић први пут је у затвору и покушава да се уклопи. Рутина исписане књиге јача је од његових намера, јер Јован, као и већина, заправо само следи већ исписане шаблоне — у четири зида све је лако предвидиво.
Затвор је место где индивидуа нема право првенства у односу на општеприхваћени поредак, па појединци користе ту инерцију, нудећи зависницима оно од чега су зависни.
Јован, лажући самог себе да је свој човек и решен да успе, лаже и остале. Подлеже лакоћи понашања које је испланирано и очекивано. Бирајући линију мањег отпора, уклапа се у миље којем није мислио да припада и, коначно, ради управо оно што га је и довело у затвор.„Постоји систем страже, контроле, али унутар тог система постоји паралелни систем, тј. затвореници граде свој систем унутар система и контролишу остале осуђенике путем опијата“, објашњава Абрлић.
Дилема сценарија „Унутра“ јесте да ли затвор коригује људе, или их још више квари. Да ли само оголи људе до суочења са самима собом, или их уништи до краја да би почели из почетка.
„Унутра“ је прича о изборима и последицама. Избор увек постоји, и сваки носи своје последице. Због тога аутор апелује на одговорност за сваки избор, чак и када тај избор треба правити под најстрожим ограничењима.
„Унутра“ је филм о стварности који поставља питања – Како се гради моћ и на који начин се насиље и болест интегришу у ред и мир?
