„Не само да је неравноправност жена цивилизацијски неприхватљива и да онемогућава социјалну правду, већ друштво које не користи пун потенцијал половине својих чланова, односно жена, само себе спутава у напретку“, пише у саопштењу које су потписали Јанковић и заменица заштитника грађана Гордана Стевановић.
Према њиховој оцени, посебно су угрожене и вишеструко дискриминисане Ромкиње, жене са инвалидитетом, самохране мајке, избегле и интерно-расељене жене, жене лошијег имовног стања, жене из руралних средина, жене у ситуацији насиља у породици, старије жене, као и жене ређе сексуалне оријентације.
Додаје се да је принципе родне равноправности „нарочито“ потребно применити у области рада и запошљавања, здравствене заштите, образовања, личног и породичног живота, заштите од свих облика насиља, учешћа у политичком и јавном животу и медијима.
„Попис становништва из 2011. године показао је да жене чине 51,3 одсто од укупног броја становника Србије, али да и даље нису равноправне. Отуда унапређење положаја жена није само питање људских права, већ и услов за социјалну правду и основни предуслов за друштвени развој и социјалну стабилност“, стоји у саопштењу.
Према последњем истраживању Републичког завода за статистику „Жене и мушкарци у Србији 2014“, у Србији мушкарци преовлађују као лица на које се води домаћинство.
Међу носиоцима газдинства жена је свега 17,3 одсто, док је у самачким домаћинствима њихова заступљеност далеко већа и износи 60 према 40 одсто.
Како се наводи, жене чине изразиту већину међу члановима породице и рођацима који обављају пољопривредне послове на газдинству, док међу стално запосленима на газдинствима чине изразиту мањину.