За активисте у домену заштите женских права и борбе за родну равноправност, овај датум је повод за скретање пажње јавности на друштвене проблеме с којима се суочава лепши пол. Остатак популације подељен је на оне који овај празник и даље обележавају уз цвеће и пригодне поклоне и на оне који га одбацују као заоставштину комунистичке ере.
Осми март, Дан жена, био је до пре коју деценију веома популаран, посебно у земљама Источне Европе. Цвеће, дечје рукотворине, честитке и други ситни поклони мајкама, супругама, сестрама, учитељицама били су уобичајени пратиоци овог датума у некадашњој Југославији. У многим предузећима жене тог дана нису радиле или су се с посла враћале затрпане поклонима. У фирмама су организовани свечани ручкови, жене су ишле на екскурзије у иностранство или су добијале чекове за куповину.
Ови обичаји задржали су се до данас, али чини се да су изгубили некадашњи сјај. Поред економских разлога који утичу на све скромније обележавање овог датума, важну улогу у томе има и промена система друштвених вредности.
Прилика за дебату о женским правима
О значењу празника посвећеног женама разговарали смо с неколико домаћих писаца, који углавном истичу друштвену важност обележавања овог датума.
Писац Владимир Арсенијевић, један од аутора „Лексикона YU митологије“ у којем важно место заузима и обележавање 8. марта, каже за Спутњик да није противник овог празника, али да би о женским правима требало водити рачуна много чешће од једном годишње.
„Иако је то празник који заправо потиче из једне левичарске сензибилности за мањинска и женска права, мислим да увек и у сваком систему ваља подсећати на питања женских права, јер увек статистике показују ту једну необичну тужну причу, да жене статистички зарађују мање од мушкараца, да су заправо мање-више грађани другог реда у овом свету који зовемо мушким светом, а да ја притом верујем да ми заправо живимо у женском свету. Мислим да је на женама заснован свет и да се свет због жена заправо и окреће“.
Књижевница Љубица Арсић наводи да воли све празнике, па и 8. март, наглашавајући да је овај датум важан јер пружа прилику да се јавности скрене пажња на кључна питања која се тичу жена и њиховог положаја у друштву.
„Живимо у времену када сваког петог дана у Србији једна жена страда, бива убијена у породичним оквирима, у породичном насиљу. Мислим да овакав празник поред цвећа, поклона и романтичних поклона треба на неки начин да апострофира ту врсту проблема који ту виси свима нама изнад наших глава“.
Дан мајки
„За моју генерацију, 8. март је празник који је, заправо, везан за маме. И мислим да 8. март има смисла ако имате маму или ако сте нечија мама. Ја се сећам да смо ми у школи спремали поклоне за маме, тада су то били скромни поклони, неки осликани грнчарски тањири или тако нешто. Моја мама и дан-данас чува неке поклоне које сам јој правила за Осми март кад сам била дете, а све ово остало, та нека политичка конотација 8. марта, мени лично није нарочито блиска и кажем, Осми март је за мене празник који је везан искључиво за моју маму“.
Борба за женску равноправност
Под окриљем Уједињених нација, 8. март се од 1975. године обележава као Међународни дан борбе за права жена и за међународни мир.
У историјском смислу, празник је проистекао из борбе жена радница за равноправност и еманципацију, која је масовнији карактер добила средином 19. века. У то време, жене су радиле и до 16 часова дневно, а њихов рад био је веома мало плаћен.
Када говоримо о Осмом марту и борби за женску равноправност, не смемо да заборавимо име Кларе Цеткин, немачке социјалисткиње која се залагала за побољшање статуса жена у друштву и иницирала идеју обележавања међународног женског празника.
Дан жена је први пут обележен 1911. године у више земаља, али датум празника није био исти. Три године касније Међународни дан жена обележен је 8. марта у шест земаља — Аустрији, Данској, Немачкој, Холандији, Русији и Швајцарској, да би у наредним годинама и деценијама био све распрострањенији.
Ко су жене које славе 8. март?
Међу критичарима овог празника много је оних који у њему виде пропагирање секситичких стереотипа, а поједини стручњаци за друштвену историју истичу да је намењен превасходно женама које су постигле успех у мушким професијама.
Насупрот њима, феминистичке организације редовно на овај датум организују манифестације посвећене родној равноправности, подвлачећи неопходност борбе против насиља над женама, смањивања плата и наметања „традиционалних“ вредности припадницама лепшег пола.
У многим земљама, а посебно у Европи, празник је изгубио своју политичку конотацију и постао својеврсна мешавина Дана мајки и Дана заљубљених. У Русији је готово незамисливо не поклонити жени цвет поводом 8. марта. На цени су посебно мимозе, као симбол овог празника, и чоколада.
