Пре две године, било их је петоро, прошле 14, а у прва два месеца ове године удвостручио се број људи који су се због тровања синтетичким канабиноидима обратили Војномедицинској академији. Пацијенти су примљени са симптомима сличним оним који се јаве код злоупотребе марихуане, али су били израженији и трајали дуже. Узнемиреност, еуфорија, лупање срца.
Поједини пацијенти, међу којима су и деца од петнаест година, имали су поремећај стања свести, били су конфузни и поспани. Последња три симптома, пушећи освеживач простора, нису очекивали, јер то нису стања карактеристична за уживаоце марихуане која стимулише централни нервни систем. Та чињеница лекаре највише плаши.
Биљни тамјан
„Биљни тамјан“ је домаћи комерцијални назив за групу супстанци, вештачких канабиноида који се користе од деведесетих година прошлог века. Од 2004. године су почеле да се користе у Европи, а у последњих неколико година појављују се и у Србији, у слободној продаји, јер је реч о супстанцама које нису на листи дрога.
Основ тог производа, који је једно време било могуће купити и на киоску, су осушене биљке – бели слез, жалфија, црне траве, локвањи… Међутим, биљке се прскају вештачким канабиноидима, који су направљени у лаобораторијама и врло су опасни. Њихов хемијски састав није познат, тако да онај ко их у организам унесе пушењем, преко цигарете или луле, не може да зна како ће се осећати и како ће се понашати.
„Ми смо сазнали за то када се ʼБиљни тамјанʻ, тако се звао освеживач простора, продавао 2011. године у Београду. Mогао се легално купити у једној продавници тржног центра. Чули смо да су неки млади људи имали проблема са тровањем. Пробали смо да то санкционишемо, али канабиноиди који су пронађени у биљном тамјану тада нису били на листи дрога, нисмо могли ништа да урадимо… Морали смо да вратимо то што смо привремено одузели продавцу. Ти канабиноиди су 2013. године стављени на листу дрога. Међутим, од тада се појављују нови називи и нови производи. Они сада имају нове синтетичке канабиноиде, који поново нису на листи дрога, и опет су тужилаштву и полицији везане руке“, каже за Спутњик Ламбе Ђорелијевски, шеф Одељења за сузбијање наркоманије београдске полиције.
Где конзумирање оваквих дрога може одвести, још нико са сигурношћу не може да каже. Пацијенти на Војномедицинској академији лечени су симптоматском терапијом, опсервација је трајала док није прошло дејство дроге. После неколико сати у токсиколошкој амбуланти, сви су пуштени кући. Да ли овакви пацијенти захтевају интензивно лечење, још није познато, али то питање забрињава стручњаке широм света.
„Ефекат узимања на дуже стазе могао би бити сличан ефекту уживања марихуане, с тим што не постоје научни докази да марихуана изазива зависност, а досадашња испитивања ових супстанци, синтетских канабиноида уопште, воде ка закључку да могу изазвати и праву зависност. Код узимања ових препарата, поред мучнине и повраћања, јавља се конфузност и депресивност, што је велика разлика у односу на дејство природне марихуане. Синтетичке дроге су много опасније него природне, с обзиром да се мешају у лабораторији. Ту се промени могућност њеног детектовања, што је највећи проблем данас, јер рутинским лабораторијским анализама урина на психоативне супстанце, није могуће доказати присуство канабиноида. Мора се спровести специфична лабораторијска анализа“, каже за Спутњик потпуковник др Миодраг Јовановић из Националног центра за контролу тровања.
Шта чини држава?
Поред тога што је јефтина, пакетић кошта од 1.000 до 1.300 динара, ова дрога младе ипак највише мами својом доступношћу. Куповина, односно, поседовање марихуане, може их одвести у затвор, а у смарт шоповима могу натенане да бирају који укус и мирис дроге желе. О томе се претходно могу врло добро информисати на посебним, примамљиво урађеним интернет страницама.
„Држава реагује много брже него раније. Године 2003. добили смо Закон по коме је поседовање дроге кривично дело, 2005. је донета листа дрога. Од тада до 2013. се чекало да се листа ажурира. Нове листе су у процедури од краја прошле године, али листа дрога мора да се састави буквално оног тренутка када се негде у Европи региструје нова дрога, јер тржиште личи на преливање течности из посуде у посуду — не знате на коју страну ће кренути кад се прелива, то се дешава врло брзо. Питање је тренутка када ће неке нове дроге, које код нас нису регистроване, доћи из Француске, Белгије или неке друге земље“, истиче Ламбе Ђорелијевски.
Листу дрога у Србији саставља Владина комисија за психоактивне супстанце. Полиција и здравствене установе указују на супстанце које се употребљавају. ВМА је обавестила комисију о новим синтетичким канабиноидима, још у децембру је поднет захтев да се нађу на листи и, како сазнајемо, сваког дана се очекује проширење листе дрога.
Она пролази стандардну процедуру сваког Закона. Док га Влада предложи Скупштини, док се изгласа, објави и сачека да постане важећи, прође доста времена. У свету се стално измишљају нове дроге, у лабораторији се годишње направи 40 до 80 супстанци које морају да прођу процедуру и нађу се на листи дрога.
„Цело друштво мора заједно да ради, здравство, полиција, Министарство трговине, треба да покушају да под контролом држе продају свега тога, односно, да забране слободну продају, а родитељи морају да поведу рачуна о понашању своје деце. Треба да се труде да код њих препознају промену понашања. Затварање, отуђивање или еуфорично понашање непогрешиви су симптоми узимања дроге“, подсећа потпуковник др Миодраг Јовановић, који је учествовао у раду Владине комисије за психоактивне супстанце.
Међутим, дејства клупских или рекреативних дрога, које се свуда у свету најчешће користе у дане викенда, родитељи јако тешко могу да примете. Истраживања показују да је разлог што више од 80 одсто деце проба дрогу идентификација са околином — што је млађи корисник, то је већи притисак средине да то уради.
Док држава не убрза процедуре, једина препорука родитељима је будност и разговор са децом, јер сада нико не може да нам са сигурношћу одговори на питање какве ће последице синтетичке дроге оставити на њих и на њихово потомство, јер дроге из епрувете могу да изазову изненађујуће помене у организму.
