Немачка канцеларка Ангела Меркел позвала је на очување санкција против Русијe, али је истакла да је неопходно тражити решење путем дипломатског дијалога. Истовремено, председник Европског савета Доналд Туск рекао је да је међу земљама Европске уније тренутно немогуће постићи консензус за увођење додатних санкција Русији, док је председник Чешке Милош Земан оценио да нема повода за пооштравање антируских санкција.
Чешки председник, који је више пута истицао да су санкције против Русије лоше за Европу, сматра да после успостављања примирја у Украјини нове санкције могу само да погоршају ситуацију. С друге стране, Туск, бивши премијер Пољске, земље која је један од највећих заговорника санкција, уочи одласка у Вашингтон рекао је да, иако је амерички председник Барак Обама тражио подршку Европе да санкцијама одржи притисак на Москву, земље ЕУ нису биле у стању да се сложе о том питању.
Агресивна политика америчких експонената
Према мишљењу политиколога Александара Павића, унутар Европске уније постоји јасна раздвојеност старе и нове Европе кад је реч о односима са Русијом и санкцијама.
„Нова Европа — то су земље чланице које су примљене у последњих 10–15 година под патронатом САД, у складу са геополитичким интересима Вашингтона и НАТО-а. Пољска је водећа међу њима, она је практично постала главни амерички експонент унутар ЕУ и она се залаже за изузетно агресивну, скоро провокаторску политку према Русији. С друге стране, земље старе Европе, земље оснивачи ЕУ, на првом месту Немачка и Француска предњаче у противљењу наоружавању Украјине офанзивним оружјем зато што се плаше рата на европском тлу“, наводи Павић за Спутњик.
Како напомиње, Немачка и Француска, као потписнице Минског споразума, на све начине покушавају да очувају то крхко успостављено примирје и да избегну сваки корак који би водио у правцу ексалације кризе.
Према његовим речима, један од аргумената против санкција је и то што због њих привреде европских земаља трпе велику економску штету.
Павић подсећа и да су на лоше последице санкција више пута указивали мађарски премијер Виктор Орбан, као и кипарски званичници и нова власт у Грчкој на челу са премијером Алексисом Ципрасом.
Европа схвата штету од антируских санкција
Анђелковић наводи да у Европи све више уочавају штету коју антируске санкције имају на економије европских земаља и да је потпуно јасно да је сукоб који постоји између Брисела и Москве директно против интереса Европске уније, која ту не води своју политику него политику у интересу Сједињених Држава.
„Америка је успела да сломи европске метрополе да подрже један пакет санкција против Русије и да на тај начин направе себи штету исту колико и самој Русији, али тешко је издејствовати наставак тога јер сваким даном европске земље осећају штету сукоба са Русијом, и сваким даном су под већим притиском сопствене привреде и грађана. Отуда мислим да се Америци полако сужава капацитет за терање Европе против Русије“, оцењује Анђелковић.
Он верује да ће уз Вашингтон остати само земље које су традиционално против Русије као што су неке балтичке државе или Пољска, и додаје да су и унутар тих држава све гласнији они који кажу — „пустите историју, пустите стара непријатељства, хајде да видимо од чега се живи, а интерес је сарадња са Русијом“.
Запад је увео неколико рунди санкција против Русије због њене наводне умешаности у украјинску кризу, што је Москва више пута демантовала. Европска унија наглашава да укидање режима санкција умногоме зависи од успешног спровођења споразума из Минска потписаних прошлог месеца.
