Британски научници направили су фотографије и видео записе младих богомољки у покретуу. Посматрање успорених снимака богомољки помогло им је да открију с каквом невероватном брзином, прецизношћу и прорачунатошћу изводе своје пируете, наводи се у чланку објављеном у часопису „Цуррент Биологy“.
Биолог Малколм Бероуз с Универзитета у Кембриџу богомољке упоређује с врхунским акробатама.
„Одржавати стабилност тела у ваздуху веома је тешко, посебно ако се крећете толиком брзином и немате крила. Упркос томе, богомољке умеју брзо да се крећу, да управљају положајем тела током скока тако да вектор свог кретања усмере на жртву, а све то обављају за мање од 100 милисекунди", објашњава Бероуз.
Овај британски биолог и његов колега Грегори Сатон с Бристолског универзитета пратили су живот обичних богомољки, које живе у шумама и на пољима САД и на другим територијама западне хемисфере.
Научници признају да су богомољке почели да изучавају сасвим случајно — инсекти су се нашли у њиховој лабораторији после програма који су организовали љубитељи те животињске врсте.
Након неког времена, богомољке су почеле да се размножавају. Тада су им пажњу привукли необично брзи скокови младих инсеката без крила.
„Нисмо могли да их наведемо да скачу како би се заштитили од опасних предмета, па смо учинили супротно — направили смо им замку с пленом, према којој су скакали необично прецизно и прилично упорно“, додао је Сатон.
Према његовим речима, уз помоћ успореног видео снимка успели су да региструју и проанализирају четири стотине скокова богомољки које покушавају да поједу плен у виду ситног комада црне пластике.
Проучавајући скокове инсеката кадар по кадар британски биолози су приметили нешто необично — у време скока инсекти су активно покушавали да управљају својим летом у ваздуху, пажљиво вртећи и померајући ноге, труп и друге делове тела како би променили његову аеродинамику.
Такво кретање богомољкама помаже да истовремено одрже стабилност тела у време скока и да коригују правац кретања, захваљујући чему се инсекти готово без грешке приземљују у оној тачки у којој се налази њихова жртва.
За сада научници не знају како нервни систем богомољке може тако брзо да реагује на измене у положају тела и да коригује курс и планирају то да изуче током наредних експеримената у којима ће учествовати неурофизиолози.
По мишљењу Бероуза и Сатона, подаци који су скупљени током ових експеримената помоћи ће инжењерима и роботичарима да имплементирају искуство, које су богомољке стекле током милиона година еволуције, у креирање четвороножних робота способних за муњевите и прецизне скокове.
