Одјек одлуке Демократске странке да оформи владу у сенци још није стигао да утихне на политичкој сцени Србије, а већ се наметнуло питање хоће ли тај потез демократа довести до додатног цепања ове странке. Саговорници Спутњика из редова аналитичара дају различите одговоре на ово питање: једни верују да је ДС толико исцепкан да више нема куд, док други у чињеници да у „министарском тиму“ демократа нема неких истакнутих страначких функционера виде потврду подељености унутар ДС-а.
Немају алтернативу
Политички аналитичар Бранко Радун један је од оних који указују да је формирање владе у сенци само показало да у ДС-у постоје различите фракције.
„Изостанак неких звучних имена попут Борка Стефановића и Горана Јешића, без обзира на њихово објашњење зашто их нема у ’влади‘, по мени говори да странка не функционише као тим. Држе се заједно јер не знају шта им је алтернатива. Они имају међусобне пороблеме које ће морати или да реше или да се разиђу“, оцењује Радун.
Политиколог др Дејан Вук Станковић напомиње да је ДС толико слаб да би додатне поделе странку довеле пред гашење.
„Право питање је да ли ’влада у сенци‘ демократама може да да неки полет. Странка је у великој кризи и то не само по рејтингу већ и у некој врсти политичког идентитета. Чини ми се да се после пада са власти они још увек нису снашли у новој улози једне јасно профилисане опозиционе странке. Лутају од 2012. до данас, променили су три лидера, нису успели да поврате макар део бирачког тела које су имали док је на челу странке био Борис Тадић“, сматра Станковић.
Повод, али не и мотив
Он уједно напомиње и да Србија нема, као Велика Британија, праксу „влада у сенци“, и да је то нека врста иновације код нас.
„У Британији владе у сенци имају место у свом политичком систему и остварују одређени учинак на део бирачког тела. Другим речима, они анимирају бирачко тело“, додаје Станковић.
Ђорђе Вуковић, програмски директор Цесида, не мисли да би „влада у сенци“ могла да буде фактор који ће било повећати, било смањити могућности нових расцепа у ДС-у.
„Расцепи у ДС-у су се у великој мери већ десили, а и они који би потенцијално уследили само би тражили повод, а никако им не би био мотив формирање овакве владе. Мотиве за неке нове поделе треба тражити ван овога. Влада у сенци је неформлана институција, која има за циљ да износи критику према власти“, каже Вуковић.
Демокртска странка је у суботу 7. марта формирала „владу у сенци“ која броји 15 чланова. Према речима лидера демократа Бојана Пајтића, који је уједно и премијер ове неформалне владе, политика Демократске странке никада неће зависити од лидера, него од свих чланова који желе да дају свој допринос у креирању програма.
