Уредник економског месечника „Макроекономске анализе и трендови” (МАТ) и члан Фискалног савета Владимир Вучковић оценио је да је сада право време за продају Телекома Србије, јер је та компанија „достигла врхунац и налази се на благо опадајућој путањи”.
„Телеком Србија не би могао на дуже стазе у следећих неколико година да издржи конкуренцију. Позивање на примере других држава које у свом власништву имају сличне, а успешне компаније, код нас не стоји јер ми упорно доказујемо да нисмо способни да имамо државу као доброг власника”, рекао је он на представљању новог броја МАТ-а у Економском инстутуту, који издаје тај билтен.
По речима Вучковића, Телекому се намеће превелики број запослених, трошкови који по природи не припадају телекомуникацијама, различити пројекти које Телеком не би требало да финансира.
„Имајући у виду ту чињеницу и ово што смо видели, да се осећа неки опоравак и да нисмо у толико јакој кризи као пре неколико година у свету, мислим да је добар тренутак и права година за продају Телекома”, рекао је економиста Владимир Вучковић.
Требало би одложити увођење акциза на струју
Економиста Стојан Стаменковић је оценио да би увођење акциза на струју у Србији требало одложити за наредну годину, јер ће то довести до повећања цена и даљег смањења потрошње.
„Акцизе као системски инструмент треба да се уведу, али могле су у овој години, као у неким другим земљама, да буду по стопи нула. То говорим имајући у виду смањење масе зарада и да се из Владе хвале да су буџетски приходи почетком ове године много бољи него што је предвиђено”, рекао је Стаменковић, који је координатор истраживачких пројекта МАТ-а.
Стаменковић је рекао да из интервјуа министра финансија Србије следи да се од 15 одсто, за колико би требало да буде повећана цена струје 1. априла, приближно половина односи на повећање које иде ЕПС-у, а друга половина на акцизе.
„Можда би требало изоставити повећање буџетских прихода кроз увођење акциза на струју бар у овој години”, истакао је он.
Аранжман са ММФ-ом искочио из уобичајених оквира
Стаменковић је оценио да је добро што је постигнут аранжман са Међународним монетарним фондом, али је истакао да се треба радовати тек кад се прођу предвиђене тромесечне контроле.
„Спадам у људе који мисле да нам је потребан (аранжман са ММФ-ом), али можемо да се радујемо тек када прођемо те контроле. Доста је посла пред Владом и носиоцима економске политике”, рекао је Стаменковић, оцењујући да постоје „домаћи ризици” да ли ће се остварити све што је предвиђено аранжманом и пратећим документима.
Он је додао да се намеће питање зашто Влада није објавила садржај договора са ММФ-ом, напомињући да су раније превођени и стављани на сајт.
Стаменковић је рекао да се ти документи налазе на сајту ММФ-а, али да их овде нико није објавио „како би се сви упознали са оним што смо прихватили, а не да се упознају кап по кап, кашику по кашику”.
„Питао сам за струју, кажу нису хтели да објаве док ММФ не објави и одобри борд. Ја се питам када су све мере у меморандуму — да ли је на свему инсистирао ММФ или смо ми сами дошли до тога, а онда чекали да ММФ то потврди”, рекао је он.
Стаменковић је напоменуо да се аранжман не тиче само фискалних мера и санирања дугова, већ да је је овог пута искочио из уобичајених оквира и да се односи и на дугорочне мере, односно подизање раста, конкурентности, стварања здравог економског амбијента.
