Уз сузе и по који смешак Владиних пријатеља приликом обраћања, публика је у тишини слушала и одавала последњу пошту недавно преминулом фронтмену „Идола”, групе која је остала у историји као један од предводника југословенског новог таласа. Музички уредник Слоба Коњовић је обраћајући се публици рекао да је „Влада био музика, Влада је био рокенрол”.
„Њега више нема, а ово је један од мојих најтежих наступа пред људима, јер морам да говорим о човеку који је урадио толико да морамо да му будемо не само захвални, него при помињању његовог имена и при слушању његове музике, сигуран сам, то ће нам измамити осмех и осећаћемо се боље.”
Коњовић се присетио дана из његове младости, када су „Идоли” обележавали одрастање једне генерације, јер су, како каже, били покретачка снага. „То је било време када је постојала перспектива, живело се боље и квалитетније и Влада је био на врху тога”, истакао је он.
Опраштајући се од свог дугогодишњег пријатеља, глумац Светозар Цветковић рекао је да је Влада дуго остављао свима нама своје поруке у делима које се се чују не само ушима, већ пре свега у срцу, у ногама. „Он је својим одласком, а пре свега делима био све ближи људима који ће га заувек памтити”, рекао је он и свој говор је завршио речима: „Живот Владе Дивљана се никада неће завршити. Видимо се, Владице. Твој Светица.”
Од музичара се опростио и познати књижевник Љубивоје Ршумовић који је казао да је са Дивљаном сарађивао приликом снимања емисије за децу „Фазони и форе”, а поред тога радили су и на представи „Рокенрол за децу”.
„Они који су тих година гледали Владу и Гилета са глумцима на сцени позоришта Бошко Буха данас су већ одрасли и сигуран сам да у себи носе те слике и да ће целог живота волети и слушати како Владину, тако и музику уопште”, приметио је Ршумовић.
Музичари који су сарађивали са Дивљаном одсвирали су четири песме које су обележиле његову каријеру.
„За нас су говорили да смо златна генерација југословенског рокенрола, а Влада је био најбољи од најбољих”, рекао је Срђан Гојковић Гиле пре него што је отпевао „Небеску тему”, песму Идола са званично најбољег југословенског рокенрол албума „Одбрана и последњи дани" коју је посветио Дивљановој супрузи и синовима.
Некадашњи вођа београдског бенда „Идоли” и истакнути музичар југословенског новог таласа Влада Дивљан (1958—2015.), годинама се борио са тешком болешћу која се последњих месеци погоршала, а преминуо је 5. марта у аустријској престоници. Деведесете године 20. века провео је у Аустралији, од 1991. до 1997. године живео је у Сиднеју, након чега се се вратио у Београд. Од јуна 1999. године живео је и радио у Бечу.
Бавио се компоновањем музике за филмове, а свој траг оставио је на филмовима „Шест дана јуна”, „Како је пропао рокенрол”, „Црни бомбардер”, „Три палме за две битанге и рибицу”, „Седам и по”, „Чекај ме, ја сигурно нећу доћи”, „На лепом плавом Дунаву" и многим другима.
