Суспензијом се окончава једнострани мораторијум Москве на примену ЦФЕ Споразума који је декретом прогласио руски председник Владимир Путин 2007. године.
„Руска Федерација је донела одлуку да суспендује своје учешће на скуповима консултативне групе, почев од 11. марта. Тиме ће суспензија акција у Споразуму коју је Русија прогласила 2007. бити заокружена“, наводи се у саопштењу.
Министарство иностраних послова Руске Федерације додаје да би „земље НАТО-а заправо радије заобишле одредбе ЦФЕ Споразума проширењем Алијансе“.
„Прилагођена“ верзија Споразума потписана је 1999. године, али су чланице НАТО-а одбиле да га ратификују док Русија не повуче своје трупе из Грузије и отцепљеног молдавског региона Придњестровље.
У децембру 2007. године, Русија је наметнула једнострани мораторијум на примену Споразума, наглашавајући његову „тривијалност“ у односу на планове НАТО-а да појача своје војно присуство у Источној Европи и чињеницу да је Алијанса одбила да ратификује прилагођену верзију.
Новембра 2011. државе-чланице НАТО-а саопштиле су да више неће делити информације о конвенционалном наоружању и трупама са Русијом. У новембру 2014. године, Русија је суспендовала имплементацију ЦФЕ Споразума.
„Русија је симболички поручила да не прихвата правила игре која ће бити на њену штету. Наслеђе осамдесетих година умањује могућност Русије да располаже својим војним потенцијалима и даје велику предност НАТО-у. Суштина Споразума постала је предмет анализе, која је заправо његова сврха када је свет постао битно другачији. НАТО се ширио, направљен је потпуни дебаланс снага кад је реч о положају Русије, јер њихове јединице више нису биле у централној Европи, већ су померене далеко према истоку“, подсећа војни аналитичар Александар Радић.
Првобитни ЦФЕ Споразум потписало је 16 чланица НАТО-а и шест чланица Варшавског пакта, постављајући подједнака ограничења за оба блока по питању пет категорија конвенционалног наоружања и војне опреме, укључујући тенкове, борбена оклопна возила, артиљерију, офанзивне хеликоптере и борбене авионе.
„Очигледно је дошао тренутак да се каже да нема разлога да се Споразум поштује, када је нарушен баланс снага. То је јасна порука упућена западу, односно НАТО-у, да ће Русија сада да полази од својих интереса, па тек онда од докумената који треба да допринесу општем миру и безбедности“, каже Радић за Спутњик.
Антон Мазур, шеф руске делегације на разговорима о војној безбедности и контроли наоружања у Бечу, подсетио је да се Русија још 2007. године одлучила на унилатерални мораторијум на примену тог Споразума.
Мазур је навео да тај потез не значи да Русија одбацује даљи дијалог о контроли конвенционалног наоружања у Европи, „ако и када њени партнери за то буду спремни“.
„Постоје други механизми по којима се размењују подаци о наоружавању, Бечки документ предвиђа да се сваке године у децембру размене подаци о конвенционалном наоружању. Овим чином није угрожена могућност увида у то шта од ко наоружања има“, каже Радић за Спутњик.
„Ми смо и даље спремни да заједнички радимо на новом режиму контроле конвенционалног наоружања у Европи, што је у интересу како Русије, тако и других европских држава“, рекао је Мазур.
Према његовим речима, руска страна је годинама чинила све што може да би одржала режим контроле конвенционалног наоружања.
„Нажалост, земље НАТО-а су више волеле да избегавају одредбе ЦФЕ ширењем алијансе и коришћењем изговора како би се спречило да ЦФЕ ступи на снагу“, рекао је Мазур.
