Странке за промену изборног система

© AFP 2023Скупштина Србије
Скупштина Србије - Sputnik Србија
Пратите нас
Већина посланичких група у Скупштини Србије спремна је да разговара о Предлогу закона о измени изборног система за парламентарне изборе, који им је у име Лиге социјалдемократа Војводине упутио Ненад Чанак.

Предлог ЛСВ-а подразумева организовање Србије у пет изборних јединица, чиме би се, сматра Чанак, побољшала регионална заступљеност посланика из свих делова Србије, уместо веће концентрације народних посланика из Београда.

Шефови посланичких група СНС-а, СПС-а, ДС-а, СДС-а и Нове странке кажу за Спутњик да не одбијају разговор, али већина њих напомиње како имају и своје предлоге.

Зоран Бабић, шеф посланика владајућег СНС-а, сматра да би о сваком предлогу требало размислити и разговарати. Он напомиње како је добро што је ово питање покренула опозициона посланичка група.

„Заиста сам за дијалог којим би дошли до решења. Унапред не бих ништа одбијао нити прихватао, а предлог господина Чанка је за дубљу анализу“, прецизира Бабић за Спутњик.

Према Бориславу Стефановићу, шефу посланика ДС-а, промене изборног законодавства су неопходне. Он за Спутњик тврди да је 250 посланика превише и истиче како је пропорционални изборни систем са једном изборном јединицом, где се не зна који је посланик из ког града и кога представља, потребно мењати.

„Предлог Ненада Чанка је добра основа за разговоре, али морамо видети и додатне детаље. Да ли би то, на пример, биле отворене пропорционалне листе, за које се ми залажемо? Такође, колико би било изборних јединица, јер сматрам да није довољно само пет“, додаје Стефановић.

Ђорђе Милићевић, шеф посланичке групе СПС-а, каже да је његова партија спремна на разговор, али наглашава како Србији није потребан закон који ће бити одраз актуелног политичког тренутка, већ системски закон који ће унапредити парламентаризам. Рецимо, додаје Милићевић, можда би, сагледавајући политичку реалност, мешовити изборни систем био најреалнији, јер афирмише најбоље из пропорционалног и већинског система.

„Али, за то је потребан консензус свих релевантних политичких чинилаца. Нисмо за то да политичке странке излазе са некаквим појединачним предлозима, како би се допале грађанима Србије. Ово је крајње озбиљно и одговорно питање“, тврди Милићевић.

Социјалдемократска странка, тврди за Спутњик Јанко Веселиновић, шеф посланичке групе ове партије, од почетка свог рада залаже се за реформу изборног система. Та реформа, појашњава Веселиновић, првенствено подразумева персонализацију изборног система. Он додаје да је став СДС-а сличан и кад је реч о изборима за градоначелнике, односно за локалне самоуправе.

„Свакако и већи број изборних јединица јесте један од начина да се избор конкретног појединца приближи грађанима, али то не мора аутоматски значити да подела на пет изборних јединица значи персонализацију“, појашњава Веселиновић, додајући да је Социјалдемократска странка спремна на разговоре.

И Нова странка, према речима њеног посланика Владимира Павићевића, сматра да је реформа изборног система неопходна, јер тренутни доноси велику неправду и незаступљеност интереса великог броја грађана. Павићевић додаје како је веома добро да почне расправа о конкурентним предлозима како да се изврши та реформа, али и реформа политичких институција.

„Ми имамо и свој предлог који подразумева увођење мешовитог изборног система у оквиру којег би се две трећине народних посланика бирало по већинскоим принципу, а једна трећина по пропорционалном. Такође, сматрамо да би и број народних посланика требало смањити са 250 на 150“, закључује Павићевић.

Ненад Чанак је образлажући свој предлог истакао како Лига социјалдемократа Војводине није чврсто везана за решење са пет изборних јединица, већ да њих може бити и седам, али да је важно променити постојећи систем.

Његов предлог предвиђа изборну јединицу са седиштем у Београду, одакле би се бирало 58 посланика. Из друге изборне јединице, која би обухватала Војводину, са седиштем у Новом Саду, долазила би 63 посланика. Трећа изборна јединица би обухватала Мачвански, Колубарски, Златиборски, Моравишки, Рашки, Шумадијски, Подунавски и Расински управни округ, одакле би се бирало 68 посланика. Четврту изборну јединицу чинило би 57 посланика бираних из Браничевског, Поморавског, Борског, Зајечарског, Топличког, Нишавског, Пиротског, Јабланичког и Пчињског округа. Пету изборна јединицу, према Чанковом предлогу, чинили би држављани Србије који немају пребивалиште у другим изборним јединицама и бирачи са боравиштем у иностранству. Одатле би се бирала четири посланика, а њено седиште било би у Београду.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала