Лични банкрот не ослобађа обавеза

© www.freeimages.com/Miroslav S�ri?kaЈавни дуг 2015. био је 23,22 милијарде евра
Јавни дуг 2015. био је 23,22 милијарде евра - Sputnik Србија
Пратите нас
За клијенте банака већ постоје прихватљива решења, тако да увођење института личног банкрота не би донело ништа ново, изјавио је Верољуб Дугалић, генерални секретар Удружења банака Србије.

Грађани који имају проблем са плаћањем кредита већ су у могућности да се са банкама договарају о репрограму, рефинансирању или добијању неког грејс периода.

Дугалић је рекао да постоји читав низ могућности које клијенти могу да користе, а да задрже интегритет и суверенитет у располагању финансијским средствима. Према његовим речима, то је за сада прихватљивије од институције личног банкрота.

Перцепција личног банкрота код грађана Србије је врло погрешна и наивна, јер – каже Дугалић – већина грађана очекује да је проглашавање личног банкрота значи ослобађање од обавеза које неко има.

Међутим, проглашавање личног банкрота, у ствари значи губитак суверенитета и у располагању сопственим средствима.

„Институција личног банкрота претпоставља да неко ко има озбиљне проблеме у плаћању обавеза добија управитеља који онда управља финасијама онога ко је прогласио лични банкрот“, рекао је Дугалић.

Тутор управља свим новцем онога ко је прогласио лични банкрот:

„Кад ви хоћете да купите нове ципеле он каже: Па имаш још једне ципеле које носиш. А годишњи одмор? Заборави годишњи одмор“, објашњава Дугалић.

У Србији постоји и лични моменат, јер је наша средина, по Дугалићевим речима, прилично конзервативна:

„Кад ви прогласите евентуално хипотетички лични банкрот обелоданили сте да нисте у стању да водите своје финансије. У овој средини у којој ми живимо то је врло негативна оцена и лоша слика о особи која је прогласила лични банкрот“, упозорава Дугалић.

Он је изнео податак да се у фебруару број кредита који узимају грађани смањио у односу на јануар, осим када је реч о кредитима за рефинансирање. Дугалић је као кључни разлог за то што грађани узимају мање кредита навео пад стандарда, наводећи да је прошле године у ово доба просечна зарада у Србији била 380 евра, а да је у фебруару ове године пала на 325 евра. Као једино решење за проблеме отплате узетих кредита јесте раст стандарда грађана, односно да просечна зарада порасте на 700 евра.  

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала