Грађани који имају проблем са плаћањем кредита већ су у могућности да се са банкама договарају о репрограму, рефинансирању или добијању неког грејс периода.
Дугалић је рекао да постоји читав низ могућности које клијенти могу да користе, а да задрже интегритет и суверенитет у располагању финансијским средствима. Према његовим речима, то је за сада прихватљивије од институције личног банкрота.
Перцепција личног банкрота код грађана Србије је врло погрешна и наивна, јер – каже Дугалић – већина грађана очекује да је проглашавање личног банкрота значи ослобађање од обавеза које неко има.
Међутим, проглашавање личног банкрота, у ствари значи губитак суверенитета и у располагању сопственим средствима.
„Институција личног банкрота претпоставља да неко ко има озбиљне проблеме у плаћању обавеза добија управитеља који онда управља финасијама онога ко је прогласио лични банкрот“, рекао је Дугалић.
Тутор управља свим новцем онога ко је прогласио лични банкрот:
„Кад ви хоћете да купите нове ципеле он каже: Па имаш још једне ципеле које носиш. А годишњи одмор? Заборави годишњи одмор“, објашњава Дугалић.
У Србији постоји и лични моменат, јер је наша средина, по Дугалићевим речима, прилично конзервативна:
„Кад ви прогласите евентуално хипотетички лични банкрот обелоданили сте да нисте у стању да водите своје финансије. У овој средини у којој ми живимо то је врло негативна оцена и лоша слика о особи која је прогласила лични банкрот“, упозорава Дугалић.
Он је изнео податак да се у фебруару број кредита који узимају грађани смањио у односу на јануар, осим када је реч о кредитима за рефинансирање. Дугалић је као кључни разлог за то што грађани узимају мање кредита навео пад стандарда, наводећи да је прошле године у ово доба просечна зарада у Србији била 380 евра, а да је у фебруару ове године пала на 325 евра. Као једино решење за проблеме отплате узетих кредита јесте раст стандарда грађана, односно да просечна зарада порасте на 700 евра.
