Он каже да то представља највиши облик сарадње са НАТО-ом, кроз Партнерство за мир који не подразумева чланство у Алијанси али доприноси пружању помоћи држави партнеру у реформи и модернизацији система одбране и безбедности.
Дачић каже да усвајање Индивидуалног акционог плана партнерства представља значајан корак напред у односима Србије са НАТО-ом, уз оцену да ће оно створити услове за редован и структуиран дијалог, укључујући и дијалог на политичком нивоу. Према његовим речима, предузете активности су у складу са опредељењем Србије да активно учествује у Партнерству за мир, као и са политиком војне неутралности наше земље.
Професор Факултета за безбедност Зоран Драгишић каже за Спутњик да је Србија већ дуги низ година чланица програма партнерства за мир, још из доба СР Југославије и да је овим кораком достигла највиши ниво партнерства са том организацијом, а да није постала члан.
Према његовим речима, тај Индивидуални план партнерства је део програма Партнерства за мир и он ни на који начин не подразумева да је следећи корак чланство у НАТО-у.
„Да би Србија постала чланица Алијансе потребно је да Влада Србија пошаље апликацију и након тога неопходно је да све чланице НАТО-а одлуче да желе да Србија приступи тој организацији. Уколико Влада Србије одлучи да наша земља приступи НАТО-у, референдум није неопходно спроводити јер чланством се ни на који начин не мења ни статус грађана ни статус државе“, поручио је Драгишић.
Са друге стране, војни аналитичар Александар Радић сматра да овим партнерством Србија на неки начин умањује притисак чланица НАТО-а да она приступи тој организацији. Према његовим речима, Србија се налази у врло посредном положају јер је једина земља у региону која није затражила чланство у тој организацији. Он сматра да српска власт званично и врло прецизно наглашава да нема амбицију да постане члан НАТО-а, али чини све како би постала што бољи партнер.
„Управо то је препознато од стране главних носилаца моћи на Западу као доказ да Србија, с обзиром на своје активности у међународним операцијама, ствара амбијент сарадње према Алијанси“, истиче Радић и додаје да ће сам чин тражења пуноправног чланства још неко време остати табу тема.
Радић каже и да се Србија овим партнерством на неки начин сврстава на страну Запада и додаје да се у скорије време може очекивати у најмању руку, како је рекао, оштрији вокабулар у комуникацији Москве према Србији. Са друге стране, сматра Радић, Србија покушава да ублажи проблем стратешког опредељења тиме што организује војне вежбе и са руском војском и са америчким маринцима, и да управо то представља српски модел одржавања војне сарадње са свим својим партнерима.
Радић додаје да је Србија још од прошле јесени еволуирала у односима са Западом, док по питању одбрамбене сарадње са Русијом нема назнака да би она могла да изађе из већ постојећих оквира.
