Извршни одбор је, пише у саопштењу, „имао у виду да у условима повећања глобалне ликвидности услед квантитативног попуштања Европске централне банке, доследно спровођење фискалне консолидације и структурних реформи и закључење аранжмана из предострожности с Међународним монетарним фондом утичу на повећано интересовање инвеститора за улагања у Србију“.
„О томе сведочи пад премије ризика земље (Србије) и већа тражња нерезидената за државним хартијама од вредности. Оваква кретања, као и инфлациона очекивања која се крећу око циља од 4,0 одсто, отварају простор да монетарна политика да допринос дугорочно одрживом опоравку домаће економије“, поручила је НБС.
Извршни одбор је констатовао да је међугодишња инфлација, након историјског минимума у јануару „који је пре свега последица високе прошлогодишње базе узроковане повећањем стопе ПДВ-а и акциза“, у фебруару започела раст и постепени повратак у границе циља (4,0 плус-минус 1,5 одсто).
НБС очекује да се инфлација у другој половини ове године врати у границе дозвољеног одступања од циља, чему ће, по оцени Извршног одбора, „допринети мере монетарне политике и исцрпљивање ефекта фактора са привременим дезинфлаторним утицајем, пре свега ниског раста регулисаних цена и ниских цена примарних производа на светском и домаћем тржишту“.
Кретање референтне каматне стопе и даље ће „у највећој мери зависити од остваривања ризика у међународном окружењу и њиховог утицаја на инфлацију, као и ефеката цена примарних производа на светском и домаћем тржишту на остале цене“, оценио је Извршни одбор.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. априла.
