Премијер Александар Вучић одлучно настоји да се избори с изазовом европских реформи и „уређивањем“ односа с Приштином, а шеф дипломатије Ивица Дачић је умешним председавањем ОЕБС-ом такође показао да је на Западном Балкану Србија земља на коју треба рачунати.
То су агенцији Бета рекли високи европски дипломатски званичници, уочи сутрашњег заседања шефова дипломатија у Бриселу.
У понедељак ће, међутим, пажња европских дипломата бити посвећена „повољном заокрету“ и договору политичких снага у Босни и Херцеговини, о реформама и уређењу државног устројства с циљем европске интеграције.
Такође се очекује да висока представница ЕУ Федерика Могерини предложи да се тој земљи одобри ступање споразума о придруживању и отвори перспектива кандидатуре за чланство у ЕУ.
Агенција Бета пише да су, судећи по изворима у ЕУ, ово показатељи да Западни Балкан, упркос замору од проширивања, остаје „у видном пољу“ оних који одлучују у Унији.
То, како се наводи, потврђују и оцене Европског парламента и управо усвојена резолуција ЕП о Србији, која уравнотежено указује на успехе и недостатке у реформама које Србију воде ка чланству у Унији.
У интерној анализи ЕП се међутим истиче да ће „брзина спровођења реформи одредити и брзину преговора о чланству Србије и ЕУ, а односи с Косовом су и даље врхунски приоритет за Србију“.
Високе дипломате у Бриселу додају да је договор Србије и Међународног монетарног фонда повољан чинилац за Европску комисију.
Међутим, замерке које постоје око посустајања или празнина у реформама владавине права, независности правосуђа, сузбијања корупције или слободе медија, озбиљне су и од њих се неће одустати, као ни од захтева да српске власти створе боље услове за пословање фирми и привлачење инвестиција.
На питање Бете да објасне како се може тумачити притисак неких чланица ЕУ на Србију да одмах прихвати санкције против Русије, па и стратегијско виђење да је то нужно да се спречи руски уплив, европске дипломате узвраћају констатацијом да то можда најбоље одражава став у резолуцији ЕП који позива Београд да се усагласи са спољном политиком ЕУ.
Они, такође, напомињу и да Србија може одиграти повољну улогу у побољшању односа ЕУ и Русије.
Савршено је јасно, истичу извори у ЕУ, да ће окончањем преговора о чланству, Србија преузети и обавезу спровођења заједничке спољне и безбедносне политике, али исто тако и да засад Србија веома пажљиво мора да води рачуна о својим економски важним везама с Русијом, као и расположењем становништва.
„Србија се искрено нада, исто као и ми, а то показује и умешно и уравнотежено деловање Србије у ОЕБС-у, да ће се украјинска криза у догледно време усмерити ка стабилизацији и окончању оружаних сукоба. То ће омогућити, бар делом, повратак односа с Русијом на раније стање — перспективом да санкције постепено буду укинуте и тај проблем нестане“, рекли су званичници у Бриселу.
