У Риги ће 16. марта, као и сваке године, бити одржан марш ветерана-легионера СС. Иако се таква дејства сматрају увредом за милионе људи који су се борили и погинули у борби против нациста Немачке, летонске власти дозвољавају себи овакве изразе славе нацизма. Своје ставове и погледе поводом ових догађаја, са радијом Спутњик је поделио председник пољске партије „Смена“ Матеуш Пискорски:
То је тако срамна традиција у државма Балтика, посебно у Естонији и Летонији. Догађаји овог типа дешавају се сваке године. Истовремено, они који желе да протестују против таквих маршева, по правилу, не добију дозволу у Летонији и Естонији у то време. Води се незванична погранична контрола. Претходних година, били су задржани посланици Европског парламента из Немачке, који су хтели да протестују поводом ових догађаја. Мислим да је ово још један покушај да се поново пише историја, да се на прво место ставе они који су повезани са колаборационистичком историјом Прибалтичких држава. Слична се прича данас, мада у већем обиму, понавља у Украјини.
Литванска шефица Националног безбедносног комитета Солвита Аболтина тражила је 12. марта да се хитно појачају мере које би спречиле провокације током контроверзног марша бивших сарадника нациста, заказаног за 16. март у Риги.
„У суседној земљи (Украјини) се ратује, у Паризу се убијају новинари, а било је напада и у Данској. Важно је да се избегне било каква конфликтна ситуација“, рекла је новинарима Аболтина, која води безбедносни комитет у литванском парламенту.
Аболтина је нагласила да Литавнија, која тренутно председава Европској унији, постаје још интересантнија за евентуалне провокације, због чега је затражила хитно повећање обезбеђења за овај догађај.
Годишња парада литванске Легије ветерана одржава се у знак сећања на датум када се режим под вођством нациста први пут супротставио Совјетској армији у Другом светском рату, 1943. године.
„Летонски легионари, припадници Вафен СС, борили су се против истог агресора, против којег се сад боре украјински војници — против Русије“. Ово је изјавио посланик Сејма и заменик једног од председника Националног удружења ВЛ-ТБ/ДНЛЛ Јанис Домбрава, преноси ИА Регнум, позивајући се на летонске медији.
У свом апелу под називом „Другачији поглед на историју Домбрава повлачи паралеле између сукоба на југоистоку Украјине и ситуације из 1940-41. године у балтичким земљама. „Украјини је потребна војна помоћ како би могла да сачува свој територијални интегритет и независност. Једноставније говорећи, Украјини је потребно оружје како би се супротставила оружаним снагама Русије. У балтичким земљама је постојала слична ситуација 1940-41. године. Нашим народима је била потребна војна помоћ како би могли да се боре против СССР. Оваква могућност се појавила 1941. године, кад је Немачка започела рат против СССР. Из сећања летонских легионара се види да су Немце сматрали привременим савезницима. Након што би Црвена армија била потучена Летонци су били спремни да се уз помоћ земаља-савезница боре против Немаца, али је судбина одлучила другачије“, пише Домбрава.
По његовим речима, то ће бити прва година у којој ће Запад схватити зашто Летонија указује почаст својим „народним војницима“.
Авигдор Ескин: У Европи се ствара неонацистичка интернационала
Израелски публициста и друштвени активиста Авигдор Ескин скренуо је пажњу на, „по тематици“ сличан марш, који је пре неколико дана био одржан у Виљнусу, престоници суседне Литваније:
„Заправо, марш је био пронацистички. Њему су се, што је посебно важно нагласити, прикључиле неонацистичке партије Украјине, Литваније, Естоније и неке друге европске банде. Ви знате да се нешто слично раније није дешавало. Оно чему јесмо били сведоци су окупљања неких СС ветерана из Литваније, Естоније и њихови маршеви које су чак подржала њихова министарства одбране итд.“
„Али, сада их не подржавају само локалне владе, које им све дозвољавају, већ они позивају и своје колеге из Европе и стварају својеврсну неонацистичку интернационалу. Они покушавају да створе међународну инфраструктуру која би им омогућила да буду утицајнији и ефикаснији. И стварни проблем у Европи јесте то што су многи Европљани разчарани својим социјалним положајем због проблема са имигрантима“.
Према речима Ексина, радикали и нацисти предлажу свој „лек“ за ове проблеме.
„Али то није никакав лек, већ нека врста гасних комора“, закључио је Ексин.
