Расправно веће закључило је да у судском притвору Хаџић има сву неопходну високо квалитетну медицинску негу, преноси Бета.
У данас објављеној одлуци, веће први пут наводи да Хаџић болује од агресивног облика тумора на мозгу (глиобластома мултиформе).
Веће, којим председава белгијски судија Гиј Делвоа, прецизирало је да Хаџића тренутно лечи „високо поштовани неуроонколог Тапхорн“.
Вештак кога је веће саслушало, Татјана Сеуте, изјавила је да је нега коју Хаџић има „високог квалитета“. Ни сама Хаџићева одбрана није уложила ниједан приговор на терапију, већ је назначила да ће се Хаџић придржавати плана лечења, наводи се у одлуци.
„Расправно веће, стога, нема разлога да сумња да Хаџић добија висококвалитетну, примерену медицинску негу у Хагу“, наводи се у саопштењу.
Из одлуке произлази да је Хаџић подвргнут радиотерапији, односно зрачењу, и хемотерапији.
На основу сведочења независних експерата, расправно веће је утврдило да се, „тренутно, ништа се дефинитивно не може рећи о томе колико се очекује да ће Хаџић поживети или како ће реаговати на другу фазу лечења, зато што је још рано (за такве процене)“.
Иако је један од специјалиста, Патрик Крас, проценио да Хаџић има изгледа да живи још једну до две године, што је у захтеву за ослобађање навела и одбрана, други вештак, Татјана Сеуте, констатовала је да је прерано за такве процене.
Судско веће је стога дошло до закључка да ће одређенији одговор о том питању моћи да се да „с напретком лечења и после прегледа магнетном резонанцом (МРИ)“, који је заказан за мај.
„У овом тренутку, мада изморен комбинованом радиотерапијом и хемотерапијом, Хаџић, како се слажу експерти, не изгледа да има икакве спознајне проблеме: добро се оријентише у времену, простору и према личностима и добро се изражава“, пише у одлуци.
Што се тиче Хаџићеве потребе да се одмара више, управа притвора ће му то омогућити, наводе судије. Тврдњу одбране да је храна у притвору неприкладна, веће је одбацило као недоказану.
Прецизирајући да ће у следећој фази лечења, Хаџић лекове узимати орално и да нема потребе да буде у болници, те прихватајући да би његов боравак код куће у Србији имао извесне предности, судије су, међутим, закључиле да то не представља нужан хуманитарни разлог за његово привремено ослобађање, с обзиром да су „услови у притвору довољно у складу са тренутним потребама Хаџићевог лечења“.
„Расправно веће ће наставити да процењује Хаџићеву здравствену ситуацију, али у овом тренутку налази да је његов боравак у притвору УН, где може бити помно праћен и примати задовољавајућу медицинску негу док траје друга фаза терапије, у складу са потребама тог лечења“.
Хаџићева одбрана је у захтеву за привремено пуштање на слободу, у фебруару, тврдила да је његова болест „у терминалној фази“ и да оболели обично живе у просеку још „17 месеци“, као и да је време до раста тумора и „озбиљне онеспособљености“ пацијента око пола године.
Хаџићу је, по одбрани, дијагноза постављена у новембру 2014.
Суђење Хаџићу у Хагу је у прекиду од октобра прошле године, када му је позлило у судском притвору.
Браниоци су назначили, наводећи налазе специјалиста, да је Хаџић до сада смршао 10 килограма због болести и лечења.
Хаџића су, као последњег оптуженог у бекству, власти Србије ухапсиле у лето 2011. Суђење је почело у октобру 2012. У тренутку прекида процеса, у току је била Хаџићева одбрана.
Оптужница Хаџића терети за прогон Хрвата на расној, верској и политичкој основи, истребљење, убиства, незаконито притварање, мучење, нечовечна дела, депортацију и присилно премештање, 1991-93. у источној Славонији и Книнској крајини. Та дела квалификована су као злочини против човечности.
Оптужен је и за кршење закона и обичаја рата: убиства, мучење, окрутно поступање, безобзирно разарање насеља неоправдано војном потребом, уништавање верских објеката и пљачку приватне и јавне имовине.
