„Ситуација са предузећима која се налазе у процесу реструктурирања је неодржива, јер највећи део фирми генерише огромне губитке“, изјавио је директор Агенције за приватизацију Љубомир Шубара. Он је поручио да је време да се црта повуче и да се јасно каже да они који не могу да опстану на тржишту морају бити угашени.
„Од 500 предузећа која се налазе на списку Aгенције за приватизацију, 104 је у поступку реструктурирања. У њима је запослено око 50.000 људи“, рекао је Шубара и истакао да је нови закон о приватизацији створио услове за брже и лакше окончање приватизације. Међутим, иако закон предвиђа да приватизација у Србији мора бити окончана најкасније до краја 2015, директор Агенције истиче да у пракси постоје бројне препреке због чега је већ сада извесно да ће бити проблема са поштовањем задатих рокова.
„Највеће успоравање имамо од Агенције за реституцију, јер закон предвиђа да је за приватизацију предузећа неопходна потврда Агенције да имовина тог предузећа није предмет реституције. Један од првих састанака који сам обавио по доласку на месту директора био је састанак са руководством Агенције за реституцију. Али нажалост, до данашњег дана ниједан документи из Агенције нисмо добили, а прошло је већ два месеца. Ми без тога не можемо ништа, а с друге стране имамо мандат да процес приватизације окончамо што пре“, објаснио је Шубара на панелу о предузећима у реструктурирању који је органозовао часопис Нова економија.
Он је прецизирао да од доношења новог закона о приватизацији, 13. августа 2014. године до 10. јануара 2015. године, када је преузео руковођење Агенцијом за приватизацију, није обављена ниједна радња која је била предуслов за оглашавање приватизације предузећа. Због тога и поред законске обавезе, у јануару нису објављени јавни позиви за продају предузећа.
„Нисмо имали ниједан предуслов, чак није био припремљен ни уговор о купопродаји, који је неопходан да изради Агенција за приватизацију. Практично смо почели све испочетка, односно из минуса“, прецизира Шубара.
Судећи по 1.800 писама заинтересованости, за куповину српских предузећа има доста интересената. Треба ипак имати у виду, да с обзиром да на основу Закона о приватизацији, писма заинтересованости нису обавезујућа и да њихов подносилац не сноси никакве последице, поједина физичка лица изразила су интересовање за чак 130 предузећа истовремено.
„Јутрос су ме опет звали потенцијални инвеститори из Шведске, али знате, ја се са инвеститорима не налазим по кафићима или ресторанима. Сваки инвеститор је добродошао, али у моју канцеларију или у салу Агенције за приватизацију. Зову ме у Нушићеву, лево и десно, али то не долази у обзир. Ако је прави инвеститор нека се обрати Агенцији. Ја ћу примити сваког инвеститора и омогућити му разговор. Који су то уопште инвеститори који журе, и којима је веома хитно, а за почетак хоће да купе РТБ Бор, ПКБ, Галенику и Вршачке винограде, и то у наредних пет дана“, каже Шубара.
Професор Факултета политичких наука Душан Павловић сматра да нови Закон о приватизацији није суштински променио правила и да нема капацитет да елиминише проблеме који су се у том процесу раније појављивали.
„Када желите да купите неко предузеће вас најпре интересују финансијски извештаји, какве су обавезе предузећа, дугови, потраживања, вредност имовине. Финансијски извештаји у предузећима су у јако лошем стању јер не одговарају међународним рачуноводственим стандардима, тако да долазећи у неко предузеће ви заправо затичете хаос који је постојао и скоро деценију уназад. Не постоји детаљан попис имовине, дугова, а чак ни потраживања радника према предузећу нису укључена у финансијске књиге и нико се око тога посебно не забрињава“, истиче Павловић.
Без обзира на до сада исказане недостатке, Закон о приватизацији и стечају омогућио је да се за 188 фирми покрене стечајни поступак.
У сарадњи са Светском банком и ММФ-ом покренут је поступак за предузећа у којима нема запослених, а након исплаћивања социјалних програма за око 5.000 запослених, у стечај ће ићи и преостала предузећа са списка.
За решавање питања предузећа у реструктурирању, Светска банка ће крајем марта Србији одобрити кредит од 100 милиона долара, а до краја ове године биће одобрена и друга транша кредита у истом износу.
До краја 2015. Светска банка са 200 милиона долара кредита подржаће и корпоративизацију великих државних предузећа ЕПС-а, Железница Србије и Србијагаса.
