Епархија рашко-призренска обележиће данас молитвама 11 година од Мартовског погрома 2004. године, у коме је, како се наводи у саопштењу, у рушилачким нападима албанских екстремиста живот изгубило 19 особа, а више стотина лица претрпело физичке повреде.
„У току дводневних организованих напада на српске енклаве и светиње запаљено је и оштећено више од 900 домова, док је још 4.000 Срба који су преживели најтеже године после оружаног конфликта 1999. године било принуђено да напусти своја огњишта. Екстремисти су уништили 35 цркава и манастира, а у овим незапамћеним вандалским актима заувек су уништене бројне иконе и непокретна културна добра која су вековима преживела османску окупацију и светске ратове“, пише у саопштењу Епархије.
Из Епархије наводе да је 17. март 2004. посебно болно погодио српски народ и његову Цркву због тога што се све ово догодило не у време ратног хаоса, већ у присуству више хиљада припадника међународних мировних снага Кфора, Косовске полиције и Унмика, од којих нико није јавно преузео одговорност за бројне пропусте.
„Најтеже од свега јесте чињеница да већ ево 11 година није спроведена озбиљна истрага поводом овог насиља и да нису пронађени организатори масовних и координисаних вандалских напада, иако су сви међународни представници који су тада посетили Косово и Метохију веома експлицитно указали да је реч о добро организованим акцијама уз активну подршку косовских медија на албанском језику“, каже се у саопштењу.
Одсуство истраге, наводи се даље, посебно је критиковао и ОЕБС у свом извештају поводом овог насиља. Симболично мали број лица кажњен је лакшим и условним казнама, као на пример за паљење древне Богородице Љевишке, УНЕСКО споменика из 14. века, за чије су скрнављење фресака кажњена четири косовска Албанца условном казном од четири месеца.
„Нажалост, насиље које се спорадично наставља против српских светиња и повратничких домова до данас није заустављено. Ово показује да без обзира на све што је учињено како би се створили бољи услови за живот Срба, и даље постоји веома висок степен ризика да се слични напади понове, а све са циљем систематског уништавања баштине српског народа на овом простору, које за данашње локалне ултранационалисте и даље представља болан подсетник српске историје која се јефтиним фалсификатима не може избрисати из историјске науке и историје уметности овог дела Балкана“, наводе они.
Према подацима које су доставили у саопштењу, у процесу обнове од 2005. године обновљено је или донекле поправљено око 70 одсто објеката оштећених или уништених 2004. године и по међународним захтевима у обнови су учестовале и косовске институције под надзором и организацијом Савета Европе.
Пре или касније, тема српске баштине мора да дође на дневни ред дијалога између Београда и Приштине, поготово услед све агресивнијих најава појединих политичара у Приштини да досадашње мере заштите српске баштине треба ревидирати и нашу баштину лишити њеног историјског и духовног идентитета“, пише у саопштењу.
Посебан успех је обнова призренске Богословије која се наставља обновом две највеће зграде које финансира Европска комисија. Такође су обновљене и привремено запустеле парохије у Призрену, Приштини, Пећи, Урошевцу, Вучитрну и Истоку, иако до очекиваног масовнијег повратка прогнаника у ове градове није дошло због општег недостатка безбедности и етничке нетолеранције. Мартовски погром је био велика трагедија за СПЦ, али је још већа трагедија и срамота за косовске институције које никада нису прихватили ни најмањи степен своје одговорности за насиље 2004. године.
Поводом 11. годишњице у делимично обновљеном храму Св. Николе у Приштини биће служен парастос жртвама погрома уз наду да се овакви немили догађаји више никада неће поновити.
