У августу прошле године се сматрало да ће Шпанија због руског ембарга изгубити од 340 до 600 милиона евра и да ће већи део представљати губици произвођача поврћа и воћа. Тада је Европска комисија, користећи податке о извозу пољопривредних производа из 2013. године, проценила потенцијалне губитке других европских земаља: Пољске и Литваније — на по скоро милијарду евра, а Холандије и Немачке по 600 милиона.
Међутим, у фебруару 2015. године на састанку министара иностраних послова ЕУ у Бриселу наведене су потпуно друге цифре.
Шпански министар сматра да су санкције много коштале европске земље и да је ЕУ због њих изгубила око 21 милијарду евра, да би се крајем прошле године појавиле информације о томе да су само италијанске компаније изгубиле преко 20 милијарди.
Због европских санкција и ембарга на намирнице које је увела Русија, незадовољне су Грчка, Мађарска, Бугарска и Кипар.
У неким европским земљама организовани су чак и протести, па су пољски пољопривредници затварали железнице и ауто-путеве и тракторима блокирали прилазе Варшави, док су шпански, изгубивши руско тржиште, и суочавајући се с проблемом продаје робе, били спремни да гађају политичаре трулим парадајзом.
На крају су поврће и воће, које су били намењени извозу у Русију, једноставно бесплатно делили на улицама.
У Шпанији је одлучено да се вишак нове летине цитруса употреби за сокове. На десетине тона поморанџи, које у току зиме нису стигле у Русију, прерађује се у фабрикама у Андалузији. Ово је једна од мера за пружање помоћи пољопривредним произвођачима који трпе губитке због руског ембарга на намирнице.
Обим размене робе измађу Русије и европских земаља је опао, а руски власници некретнина су почели да размишљају о продаји апартмана или одустајању од некада повољних хипотекарних кредита у Шпанији, Бугарској и Италији, па су тако у Шпанији међу страним купцима некретнина Руси за годину дана с трећег (после Енглеза и Француза) пали на шесто место.
Све мање руских грађана, због пораста курса евра, планира одмор у медитеранским земљама, па проблеми у новој туристичкој сезони пре свега брину Грке, Шпанце, Кипране и Италијане.
Притом санкције према Русији нису имале било каквог политичког ефекта. Да би се санкције према Русији прошириле или наставиле, на самиту треба да буде донета једногласна одлука свих 28 земаља ЕУ.
Међутим, засад нема јединственог мишљења. То признаје чак и један од најистакнутијих присталица санкција према Русији, бивши пољски премијер, а сада председник Европског савета Доналд Туск.
По његовим речима, тренутно није могуће достићи сагласност међу земљама-чланицама ЕУ у вези с питањем проширења санкција, јер су неки европски политичари „спремни да верују у добре намере господина Путина и Русије“.
