Мељник је био у време мартовске трагедије на Косову и Метохији председник фонда Андреја Првозваног који је у складу са могућностима подржавао косовске Србе. Примера ради, у јуну 2004. године три авиона из Београда одвезла су више од 500 деце на одмор у руске кампове.
Александар Мељник до данас није заборавио последице погрома.
„Били смо тамо у време када је све било још врло свеже. И примили смо оно што се десило као личну несрећу. Сећам се цркава које су биле срушене или спаљене. Суочили смо се са непријатељским односом косовских Албанаца који су нам показивали карактеристичан гест „ножем преко грла“. Приликом изласка из православног манастира разбили су нам прозоре на аутобусу…“, прича он.
Мељник се пита зашто за злочине који су тада почињени нико није одговарао.
„Зашто се, на пример, према разореним српским светињама на Косову не односе са истом пажњом као према историјском наслеђу које разарају екстремисти Исламске државе? Сада се мења систем вредности и одговорности за злочине“, сматра руски режисер и додаје:
„Зашто, на пример, нико није одговарао за злочине у одеском Дому синдиката 2. маја, када су агресивни украјински националисти спалили живе учеснике демонстрација против Мајдана? Значи, свет се очигледно поделио на оне који имају право да врше злочине, и на оне који немају на то право. Други чак могу да не ураде ништа, свеједно ће им нешто приписати.“
Он сматра да зато сада у Европи и свету нико не приказује на телевизији како су разаране и паљене светиње на Косову.
„Православци треба да схвате да у таквом систему немају коме да упуте апел. Зато остаје само један излаз: бранити своје вредности“, закључује руски режисер.
