Помрачење Сунца и велика плима захтеваће мере предострожности. Ношење специјалних, јако затамањених наочара, обавезно је за посматрање помрачења Сунца, док је опрез друге врсте препоручен за суботу, када ће Месечева мена изазвати врхунац плиме.
Месец ће у петак на тренутак потпуно сакрити Сунце, што ће се видети у полукругу око Гренланда. То ће бити десето потпуно помрачење Сунца у 21. веку и прво у овој години. Догодиће се на дан пролећне равнодневице, када Сунце „прелази“ с јужне на северну хемисферу Земље.
У зони широкој око 500, а дугачкој 5.600 километара, од Северног Атлантика до Северног пола, Месец ће потпуно заклонити Сунце на два минута и 46 секунди.
Мало људи ће имати могућност да види потпуно помрачење Сунца, јер се само два копнена дела Земље налазе у тој зони: Фарска острва — дански субарктички архипелаг, где ће помрачење бити у 10.41 сати, и норвешки архипелаг Свалбард у 11.11. Једино ће у тој зони моћи да се види како читаво Сунце накратко прекрива црни Месечев диск.
Другде у Европи, у северној Африци и на југозападу Азије биће видљиво само делимично помрачење.
У Рејкјавику, Сунце ће бити заклоњено 97 одсто у 10.37 сати, у Единбургу 93 одсто у 10.35, у Лондону 84 одсто у 10.30 и у Бриселу око 80 одсто у 10.34 сати.
Месец ће у суботу бити најближи Земљи, те ће изазвати велику плиму, посебно у на обалама Атлантика, канала Ламанш и Северног мора.
У Србији ће помрачење трајати између 9.39 и 11.58, а степен замрачења ће бити 51 одсто.
Изазов за енергетику у Европи
Европска мрежа оператера за пренос струје ЕНТСОЕ раније је саопштила да ће помрачење сунца ставити систем снабдевања струјом у Европи на пробу каква до сада није виђена, јер ће на кратко време значајно смањити производњу струје из соларних постројења.
„Под ведрим јутарњим небом 20. марта, капацитет од неких 35.000 мегавата соларне енергије, што је еквивалент око 80 конвенционалних производних постројења средње величине, постепено ће нестати из европског система за струју, па ће се постепено поново вратити“, наводи се у саопштењу.
Посебно се указује да је реч о јутарњим часовима током радног дана.
У центру пажње су Немачка и Италија, које имају велики број производних погона на соларну енергију, наводи се у саопштењу, из ког проистиче и да ће у Србији утицај помрачења бити готово безначајан јер је производња струје из енергије сунца још у повоју.
Ово није прво помрачење сунца које се види у Европи, али је, од када је претходног пута забележена ова појава 1999. године коришћење струје из фотонапонских система осетно повећано, па је сада утицај ове природне појаве већи.
Према подацима ЕНТСОЕ, соларна енергија је 2002. године имала удео од 0,1 одсто у производњи струје из обновљивих извора енергије, док је данас тај проценат 10,5 одсто, а у континенталној Европи 3 одсто потреба за струјом задовољава се из фотонапонских система.
Извештајем је обухваћено 27 земаља, углавном чланица ЕУ али и Швајцарска, Турска и земље Западног Балкана — Србија, Црна Гора, БиХ и Албанија.
Укупан инсталирани капацитет у тим земљама износи 89.335 мегавата, а очекивано искључење капацитета у тренутку највећег помрачења износи 33.501 мегават.
У складу с производним капацитетима, у укупном очекиваном губитку у коришћењу капацитета највише ће учествовати Немачка са 51 одсто, а затим Италија са 21 одсто.
У Србији је развој фотонапонских постројења у повоју, са процењеним капацитетом од 6 мегавата на дан помрачења, па ни утицај неће бити велики.
