На сцени позоришта Душко Радовић, које се недавно вратило у своју обновљену зграду у Абердаревој улици, после дуже времена на репертоару је дело из школске лектире.
Романтичну комедију „Поп Ћира и поп Спира", у којој две поповске куће живе у идили, док се не појави млади учитељ у коме обе породице виде савршену прилику за удају својих кћери, Јовица Павић је приближио младима, стављајући у први план љубавну причу. Представу за одрасле, млади ће, сигуран сам, добро прихватити, оцењује глумац Дамјан Кецојевић, који у овој представи игра улогу учитеља Пере.
„Мислим да је овај језик добар за њих зато што је довољно питак и зато што у првом плану представе заправо није критика друштва, што тај комад јесте, јер кроз интересантан начин третира малограђанштину. У првом плану је љубав међу младима, па може да се третира као нека врста Ромеа и Јулије, на војвођански начин, тако да мислим да та визура која је дата у овом читању комада је много боља за децу и због тога ће бити много питкија‟, каже Кецојевић.
Павићеви ликови су из Сремчевог чистог, померени ка поетском реализму, који би се могао назвати фелинијевским или, како каже редитељ, маркесовским. Они су на ивици карикатуре, коју прате богати костими Милице Грбић Комазец и необична сценографија која подсећа на наиву, рад Љубице Милановић. Необични фризови на почетку сцена дефинисали су и наглашен сценски покрет. Редитељ Јовица Павић задовољан је реакцијом млађе публике. У основи „Поп Ћира и поп Спира‟ је представа за одрасле, а деца којима је то школска лектира, на претпремијери су имала исте реакције као старија прублика.
„То је знак да смо препознали да је размишљано из модерног духа данашњице, али стављено је у стил који говори о некој другој епохи. Тако да је тај спој био ненаметљив, није грубо састављање са шавовима које је неуверљиво, све је легло, има стила, има неке финоће, има неког укуса у свему томе. Посебно ми је било значајно да радњу претерано не измештам из времена ослобађања народа и визије срећне будућности и да сукоби нису страшни, они имају некакав хепи енд. Кад би смо ставили попа Ћиру и Спиру у ово време, он био би немогућ. Био би могућ као неки бруталан сукоб, који би морао да има озбиљне конотације које су криминалне или политичке, ми смо се бавили људским топлим односима, који су се углавном заснивали на питању љубави‟, каже Павић.
Музику за представу компоновао је Владимир Петричевић, а у њој играју Милош Самолов, Јово Максић, Александра Анђелковић, Маријана Вићентијевић, Јелена Илић, Милош Анђелковић, Ивана Аџић, Душица Синобад… Иначе, по роману Стевана Сремца, „Поп Ћира и поп Спира" 1957. године снимљен је први југословенски филм у боји.
Остало је забележено да је Стеван Сремац био велики противник драматизација својих романа и да је различитим дописима и тужбама до краја живота покушавао да спречи путујуће глумце да играју његове текстове.
