О кључног интереса је сарадња Србије с Кфором на Косову, где трупе НАТО-а гарантују за безбедност српског живља и јамче да неке оружане формације Албанаца неће доћи на север Косова без дозволе Кфора, истакли су Дачић и Гашић после разговора с генералним секретаром Јенсом Столтенбергом и Саветом НАТО-а.
На састанку је било речи о недавно потписаном Индивидуалном акционом плану партнерства (ИПАП) између Србије и НАТО-а, а Гашић је ставио до знања да ће та проширења сарадња бити од користи за пласман српских производа војне индустрије на светско тржиште.
Дачић је навео да су приликом потписивања Бриселског споразума с Приштином, он, премијер Александар Вучић и висока представница ЕУ Кетрин Ештон, као и косовски премијер Хашим Тачи те гаранције добили од челника НАТО-а.
Шеф српске дипломатије је истакао да је Србија договорила Индивидуални план акционог партнерста (ИПАП) с НАТО-ом „и није променила своју политичку позицију и војна неутралност се не доводи у питање“.
„Ми не можемо да изменимо нашу прошлост и историју односа с НАТО-ом, али можемо да утичемо да наша садашња и будућа сарадња иде у позитивном смеру и да се заснива на заједничком интересу, а то је мир и стабилност у региону“, рекао је Дачић.
Уместо да буду супротстављене стране, Србија и НАТО ће, према његовим речима, обезбеђивати мир и стабилност у региону.
Дачић је додао да су он и министар Гашић у разговору с челницима НАТО-а објаснили све појединости које су их занимале, било да је реч о улози Србије као председавајућој ОЕБС-у, европским интеграцијама или односима у региону.
„Веома сам задовољан данашњим састанком“, истакао је шеф српске дипломатије.
Он је казао да Србија у оквиру Партнерства за мир учествује у мисијама спасавања из катастрофа, јавној дипломатији, научним програмима, тако да Србија нема војну и борбену сарадњу с НАТО-ом и нема ни намеру да буде чланица Атлантског савеза.
Министар одбране Гашић је истакао да је потписивањем уговора о Партнерству за мир с НАТО-ом утврђена пре свега кодификација наоружања и војне опреме у систему наоружања Војске Србије и сама организација по НАТО стандардима.
Програм индивидуалног партнерства и сарадња не значе улазак у НАТО, већ, по његовим речима, „проширени вид сарадње који ће значити пре свега наменској индустрији за пласман српских производа војне индустрије широм света“.
Гашић је нагласио да је било речи и о војним споразумима које је Србија потписала са 65 земаља света и посебно у активностима са земљама региона, осим, на шта је српски министар указао и на састанку с челницима НАТО-а, с Албанијом која шест месеци задржава тај уговор и не враћа га српском Министарству одбране.
Генерални секретар и Савет НАТО-а су поздравили однос Војске Србије према сарадњи у региону и пре свега оно што је била најзначајнија тема састанка, а то је, истакао је Гашић, сарадња Министарства одбране Србије и Кфора који је гарант безбедности неалбанског живља на Косову.
Америка користи Србију да неутралише Берлин
Војни аналитичар Руског института за стратешка истраживања Игор Николајчук сматра да је Балкан тренутно под политичким и економским утицајем ЕУ, пре свега — Немачке.
"НАТО је инструмент доминације САД у Европи, због тога Вашингтон користи неке земље попут Србије како би неутралисао утицај Берлина. Русија нема посебних разлога да буде забринута", каже аналитичар.
У последњој верзији руске војне доктрине каже се да је НАТО главна претња по националну безбедност Русије.
„Ово се тиче свих активности Алијансе. Тако да програм партнерства са НАТО није оно што можемо да поздравимо. Нисмо одушевљени растућим утицајем НАТО-а на Балкану. Између осталог и зато што јe готово немогуће договорити се са Американцима, што је бомбардовање Југославије најбољи доказ. При томе, са војно стратешке тачке гледишта односи Србије и НАТО-а не представљају велику претњу за Русију. Мислим да та сарадња не подразумева ништа друго осим заједничких активности. Због унутарполитичке ситуације у Србији не верујем да ће САД градити елементе војне инфраструктуре, која је уперена против Русије", рекао је Николајчук.
