У саопштењу Тужилаштва, поводом оптужби које су у Скупштини Србије упућене на његову адресу, наводи се да је целокупан материјал који је преузет 2009. из архива Комитета за прикупљање података о злочинима против човечности и међународног права, достављен Служби за откривање ратних злочина МУП-а Србије на обраду.
Како се наводи, Служба за откривање ратних злочина је после обраде доставила информације Тужилаштву, по којима је Тужилаштво поступило и даље наставило да прикупља доказе и информације.
„Захваљујући овим информациајма и доказима, Тужилаштво за ратне злочине покренуло је поступке против више од 220 потенцијалних починилаца злочина над Србима, који за сада нису доступни нашим органима гоњења“, наводи се у саопштењу.
Тужилаштво је навело да је о томе почетком године о томе упутило поверљиву информацију релевантним државним органима.
Посланик Српске напредне странке Милован Дрецун затражио је од Тужилаштва за ратне злочине да разјасни зашто се у магацину тог тужилаштва налази, како је навео, неколико десетина хиљада необрађених изјава са именима извршилаца ратних злочина над Србима у Хрватској и БиХ.
„Тражимо разјашњење од Тужилаштва због чега је то држано у магацину, због чега се одмах није поступило, да ли је то скривена документација. Многи су избегли да буду осуђени за ратне злочине зато што је неко гурнуо ту драгоцену документацију у неки магацин и није поступио по њој“, казао је Дрецун новинарима у Скупштини Србије.
Дрецун је казао да је „неблаговремена обрада документације“ омогућила да на десетине извршилаца ратних злочина не буду процесуирани због недостатка доказа.
